«Президентнинг матбуот котиблари» ўқувчилар муҳокамасида
“ПРЕЗИДЕНТНИНГ МАТБУОТ КОТИБЛАРИ (2-31)” ўқувчилар муҳокамасида…
Умид Нормат said on januari 16th, 2012 at 22:31
Ассалому алайкум Исмат ака!
Раҳмат, бу боб жуда қизиқарли чиқибди. Шу пайгача президентнинг матбуот котиблари ҳақида бу қадар батафсил маълумотларни ўқимаган эдим.
Axmad hoji Xorazmiy said on januari 17th, 2012 at 00:38
Maza qilib uqidim, yaxshi fakt va muloxazalar bor ekan, qulingiz dard kurmasin, Ismatjon aka.
Raxmatlik Alisher Azizxujaev xaqida yozganingizda menda xam uzim guvox bulgan tafsilotlar bor “Upka Abbosovich” deb xam tanilgan u raxmatlik xaqida.
Bu tafsilotlarni sizning u kishiga bagishlangan bobingizga komment sifatida yozaman nasib bulsa.
Utkir Raxmat xaqida kachon yozasiz? Menda u kishi bilan uchrashganim va urtamizda bulib utgan xangomakar xaqidagi juda qiziqarli materiallar bor. Uni xam komment sifatida yozaman nasib bulsa.
haqiqat said on januari 17th, 2012 at 18:04
Президент Узбекистана Ислам Каримов подписал указ (16/02/2011) об освобождении от должности исполнящего обязанности своего пресс-секретаря Улугбека Хасанова.
«Новый пресс-секретарь на данный момент не назначен. Его обязанности будет исполнять заместитель пресс-секретаря Садриддин Суяров, назначенный на эту вновь введенную должность в январе текущего года», — отметил источник. При этом он не назвал причину такого кадрового решения.
46-летний Хасанов на эту должность был назначен в апреле 2009 года. До этого работал преподавателем в Национальном университете Узбекистана. Имеет ученую степень кандидата политических наук. Садриддин Суяров профессиональный журналист, ранее работал в Узтелерадиокомпании, информационном агентстве «Жахон» при МИД республики, редакции газеты Uzbekistan today.
Malik said on januari 18th, 2012 at 02:07
Ismat aka! Azamat Ziyoni oz ustida ishlaydigan zahmatkash olim,- deb yozibsiz. Balki zahmatlash bolsa zahmatkashdir, lekin olim sifatida chala. Otasi ham, Azamat Ziyo ham, yana bitta opasi ham tarixchi, lekin siyosatga qarab tonini ozgartiradiagn buqlamunlardir, ular.
Azamat Tarix institutida emas, Sharqshunoslik institudida ishlagan. SSSR qulashi arafasida partkom bolgan va kommunistik partiyani saqlab qolaman deb oxirgi tomchi qoni qolguncha kurashgan. Kommunistik partianing janozasi oqilgach, mustaqillikni tarannum etuvchiga, ruslarga qarshi kurashchiga, kommunistik ghoyaning dushmaniga aylanib qoldi.Mabodo ertaga Gitler tirilib qolsa-yu, Azamat Ziyo fashizmni koklarga kotarib maqola yozsa bunga hech ham ajablanish kerak emas.
Haqiqat said on januari 18th, 2012 at 04:47
Ее прочитал Рустам Жумаев, пресс-секретарь президента, профессор. Мы (Таксанов Алишер) вместе работали в Институте стратегических исследований, наши кабинеты были рядом. Вместе шутили, прикалывались, обсуждали дела, даже водку пили. Но я (Таксанов Алишер) никогда не думал, что власть так сильно меняет человека. Теперь для него я был олицетворением врага государства. А себя он считал ответственным за прессу всей страны, мол, носителем ее совести и нравственности. Он стал дергать вначале газету ‘Деловой партнер’, но испуганный редактор И.Хушев перевел стрелки на ‘БВВ’, мол, там теперь Таксанов пасется. Вызвали на ‘ковер’ В.Сиротина, тот обещал разобраться. Разобрался просто – по советски: собрал народ, то бишь всех в редакции, заявил, что я предатель родины, невозвращенец, и из-за границы пишу гадости на светлое будущее Узбекистана. Мои друзья молчали, но Сиротин как бы посчитал это знаком согласия и оформил протокол. Им было решено прекратить со мной трудовой контракт. Копию переслали в Аппарат президента. Видимо, Р.Жумаев остался довольным таким рещшением.
Neytral said on januari 18th, 2012 at 06:45
Salom, Ismadjon avvalo yozayotganingiz , tarix va millat oldida ma’sulat his qilayotganingiz uchun Sizga tashakkur. Qolaversa commentlarga befar emsligingiz va imkon qadar samimiyat va holislikka sodiq bo’lishga intilishingizni biz qadirlaymiz . Va mustaqilik va saroy asrorlari haqidagi asarlar yozilgan , yozilayotgan bo’lishi turgan gap biroq Karimov hokimattaligidayoq ommaga e’lon qilinganligi bilan sizning asaringiz mustaqil O’zbekiston tarixida beqiyos o’rings ega bo’ladi. Garchi bazi hatolardan holi bo’lmasa ham.
Shu o’rinda Hurriyat gazetasini. K. Bahrievdan so’ng bosh muharir etib tayinlangan Hurshid Do’stmuhamad haqida ham bilganlaringiz bilan o’rtoqlashingizni iltimos qilmoqchi edim. U kishini biz qalami o’tkir yozuvchi va mohir jurnalist sifatida bilar edik. Adashmasam yuqori davlat amalarida ham ishladi u kishi, biroq Qaysi bir prezidentlik saylovida nomzodi qo’yilay deganida ( nomigagina bo’lsa ham) so’ng g’oib bo’lgandek.
Rahmat yozishdan charchamang, ijod lazzati sizni tark etmasin .
Haqiqat said on januari 18th, 2012 at 14:57
Ман Маликни фикрини тўғри деб ҳисоблайман Азамат Зиё 5 қиз орасида 1 ўғил бўлиб ТашГУни Шарқшунослик факультетини битирган форс тили ва рус тилини чала-чулпа билувчи тарихчи сарой олими (отаси каби) .
Уч опаси тарих фанлар доктори, бири ВАК аъзоси Тарих институнинг Россия империяси ва Совет даври бўлими раҳбари (отасидан қолган бўлим), Бир опаси Тарих Музейининг (собиқ Ленин музейи) директори ҳозирги фамилияси Исмоилова .
Яна бири шарқшунос тарихчи (эрон тарихи) дарс беради.
Азамат ЎзФА Тарих институтида ҳам ЎзФА Беруний номидаги Шарқшунослик институтида ишлаган , кейин Тошкент Давлат Шарқшунослик Институтида дарс ҳам берган. Вазмин одам кўп майда-чуйдаларга аралашмайдиган ва даврга қараб илмий иш танлайдиган (балки отаси ва отасининг дўстлари ёрдамида улардан бири Ахмеджанов типичний Тошкентнинг чала савод олими уни 1991 йиллар бошида Профессор Шоди Каримов Россия Ўзбекистонни қўшиб (босиб эмас) олди деган китоби учун роса танқид қилган).
умуман олган уни энг яқин устози Бўрибой Ахмедов бўлган
Уни яна Др.Дилором Юсупова (Юнусова), Дилором Алимова (Тарих институти собиқ директори), Ашраф Ахмедов , Бахтиёр Бобожонов ва шу каби Тошкент кланлари жуда қўллаб қувватлаган. Уни чаласаводлигига эътибор беришмаган балки кўп илмий ишларини яхши таҳрир қилиб беришган. Умуман олганда тарихчи олимликка даво қиладиган бир олимча етиштиришган, аммо мукаммаллашмаган.
Докторлик илмий иши ўша даврда жуда долзарб бўлган “Ўзбек Давлатчилик тарихи” деб номланган эди , жуда катта мавзуни олиб жуда саёз илмий хулоса билан тугатган , ўша даврда ЎзФА Шарқшунослик институтида олимлар орасида гуруҳбозлик учига чиққан эди . Асосий ва энг ярамас гуруҳнинг раҳбари Бўрибой Ахмедов турган (у кўп ёш олимларни йўлини тўсишга ҳиссасини қўшган), шу туфайли Азаматни ошиғи олчи бўлиб тезда номзодлик ва бир неча йил ўтиб (давлат ишлари билан банд бўлиб қолади) Докторлик диссертациясини ёқлайди. Диссертацияси ЎзФА Шарқшунослик институтида бўлиб ўтади . Ман уни Докторлик авторефератини ўқиганимда умуман янгилик тополмадим балки кўпроқ Ўзбек давлатчилик ғоясини коммунистларга ўхшаб кўтар кўтар қилган ва Рус тилидаги имло хатоларга тўла эди ваҳоланки автореферат ВАК томонидан тасдиқланиб чоп этилган эди.
Исмат айтгандай у газеталарда Ўзбек давлатчилиги тарихига ойид (асосан Россия матбуотига ва миллатчиларига қарши сиёсат даврида) бир неча мақола чоп этади ( бунга албатта Бўрибой ва уни отасини ҳиссаси улкан).
Азаматни Дилором Алимова ҳам қўллаб қувватлайди ва балки Темир Алимов ёрдамида тўсатдан Пресс Секретар этиб тайиланади. Матбуот котиби бўлганда Тилшунос олим Қозоқбой Маҳмудовни “Хунлар ўзбеклар авлоди” деб ёзган китоби учун Президентга сотиб бутун тарих институтини танқид қилдирган ва Тошкентнинг энг саводсиз тарихчиси , чала олим Ўзбекистон ФА мухбир аъзоси. Ахат Муҳаммаджоновни (ҳозир ҳам тирик аммо илмий салоҳияти тушиб бўлган) Тарих институти директорлигидан бўшаттиради ва унинг ўрнига қўғирчоқ директор қилиб Тошкент вилоятидан чиққан таниқли олим , қадимги тарих бўйича йирик мутахасис Мирсодиқ Исоқовни сайлашади , у ҳам тезда бўшаттирилиб Др.Дилором Алимова директор лавозимига сайланади ва ўзига ўринбосар қилиб Др. Доно Зиёевани сайлайди (ҳозирда иккиси ҳам бўлим раҳбари холос).
Шундай қилиб Азамат Зиё икки йил Матбуот котиблигидан сўнг Олий Мажлисга депутат бўлиб сайланади ва ҳозир ҳам давом эттмоқда фақат ҳеч қанақа лавозим ва мавқейга эга эмас. Ҳатто олимликка ҳам давоси йўқ аммо кейнчалик Профессор бўлиб дарс-парс бериб юриши мумкин.
Албатта лавозим ҳаммани ўзгартиради , балки Исмат Хушевни ҳам тубдан ўзгартириши мумкин эди , исмат Хушев кўпроқ ўзини оқлашга ҳаракат қилади балки бизлар кейинчалик Исмат Хушев хуш кўрмаган инсонларни биографик ҳикояларини ўқирмиз ва фикрларимиз яна ўзгариши мумкин.
Бизлар очиқ ёзиладиган биографик ҳикояларга жуда ташнамизки ҳар қандай давлат мансабидаги мавҳум бўлган ҳикояларни қизиқиш билан қабул қиламиз , давр келади Бошқалар ёзган ҳикоялар Хушевникидан 10 чандон олқишга сазовор бўлади.
Айримлар аллақачон ёзиб тугатиб таёр қилиб ёстиқ тагида беркитиб қўйибди.
Otabek Toshev said on januari 22nd, 2012 at 12:00