2016 йил 16 январь куни www.ozodlik.org сайтида Қашқадарё вилояти Шаҳрисабз шаҳрида ўғли диний айбловлар билан хибсга олинган 53 ёшли ўқитувчи аёл Шаҳодат Баходирова хавфсизлик органлари ҳамда ишхонадаги раҳбарининг босими ва маҳалла куй таҳқирига чидай олмай ўз жонига қасд қилганлиги ҳақидаги мақола пайдо бўлди.
Мақолага кўз югуртирар эканмиз, унда кўпгина асоссиз ёзилган маьлумотларга дуч келдик. Журналистик суриштирувимиз жараёнида аниқланган далилларни қуйида келтириб ўтмоқчимиз.
Масалан, мақолада Шаҳодат Баҳодирова Шаҳрисабздаги 100-сон Академик лицейининг она-тили ва адабиёт ўқитувчиси деб келтирилган. Аммо Шаҳодат Баҳодирова Қашқадарё вилояти Шаҳрисабз туманидаги Қарши Давлат Унверситети Қошидаги академик лицей ўқитувчиси бўлган. Мақолани ўқишда давом этарканмиз қуйидаги жумлалар диққатимизни тортди.
Ҳамкасблари ва маҳалладошларининг айтишича, марҳума ўғли экстремизмда айбланиб қамалиши ортида хавфсизлик ходимлари ва раҳбарларининг қаттиқ босими остида қолган ва таҳқирларга чидай олмай ўз жонига қасд қилган бўлиши мумкин деган сатрларни ўқиймиз.
Журналистик суриштирув олиб борганимизда марҳуманинг турмуш ўртоғи Илхом Ахмедов бу ҳолатни инкор этди. Унинг таъкидлашича ҳуқуқни мухофаза қилувчи орган ходимлари томонидан босим ўтказилмаганлиги ҳамда ўғли эхтиёт чораси сифатида қамоққа олинганлигини ва ўғлининг бу ишларини оқлаб бўлмаслигини айтиб ўтди.
Яна мақолада ўғли қамалганидан кейин лицей директори уни чақиртириб, “ўғлинг экстремист” деб ҳақоратлаган ва ишдан бўшатиб юборган деган жумлага беихтиёр кўзимиз тушади. Лицей директори Абдуқаҳҳор Ғаниевдан олган интервьюмизда марҳума ишдан бўшатилмаганлиги, 2004 йилдан буён бу ерда фаолият юритиб, ўзига яраша ҳурмат қозонгани хусусида айтиб ўтиб, мархумани охирги марта 2016 йил 13 январь куни тушликдан кейин соат 16:00 да дарсларини тугатиб, ишдан кайтаётганида кўрганини айтди.
Қизи Севарахон Махмудхоновани ўқишдан четлатилгани, ўзини доим органларга чақиртириб, суроқ қилишгани, охири ўзини осган ва бу ҳақда хат ҳам ёзиб қолдирган деган жумлалар диққатимизни тортди. Аммо Севарахон Махмудхонова ҳозирда Ўзбекистон Давлат жахон тиллари университетининг 4-боскич талабаси.
Онаси вафот этгач маросимларига қатнашиш учун рухсат беришгани ҳақида отаси Илҳом Ахмедов таькидлаб, ҳатто мархума онаси тўлов шартнома пулларини ойлиги ҳисобидан тўлаганлигини, дарсга боришини, мархума оиласи бирор марта органларга чақиртирилиб, сўроқ қилинмагани ҳақида айтиб ўтди.
Юқоридаги фикрларни давом эттирадиган бўлсак, мархума ёзиб қолдирган хатда шундай жумлаларни ўқиймиз — “Мен Баходирова Шаходат, 25 ноябрдан шу бугунга қадар бир неча маротаба ўз жонимга қасд қилмоқчи бўлдим. Лекин оилам ҳар доим қутқариб қолди. Мен ўғлим Шахзодни Россияга юбориб, хато қилганимни тушундим. Адашган ўғлимни кечиринглар. Қарийиб 30 йиллик меҳнатим ҳаққи”. Унинг 2016 йил 13 январь куни ёзилган хатида шундай дейилган.
Ўғлининг айби тулиқ исботланмай туриб, аёл ўзи ишлайдиган ўқув юртида ва маҳалласида сазойи қилинди. Ўғли варақа тарқатувчи сифатида олинган видео ҳам шу мактабда қўйиб берилган, хуллас аёл шарманда қилинган, деб фикр билдирган ҳамкасбларининг олий маьлумотли ходимлар эканлигига шубха уйғонади. Биринчидан мархума иш жойида ва маҳалласида сазойи қилинмаган, иккинчидан ўғлининг варақа тарқатганлиги ҳақидаги видео эмас, диний экстремистик мазмундаги “Лоқайдлик касри “деган хужжатли фильм намойиш этилган.
Ушбу ҳолат бўйича туман прократурасидан олинган маьлумотларда 2016 йилнинг 14 январь куни соат 8:30 ларда Шаҳрисабз шаҳри, “Пиллакашлик” МФЙда яшаган, фуқаро Баходирова Шаходат Усмоновна ўзини осиш йўли билан ўз жонига қасд қилиб, яшаш уйи ошхонасидан ўтган газ трубасига ўзини осиб ўлдирганлиги келтириб утилган.
Марҳума Баходирова Шаходат Усмоновнанинг ўлими бўйича судга оид тиббиёт экспертизаси тайинланиб, унинг яқин қариндошлари қарор билан таништирилганида, марҳуманинг яқин қариндошлари Баходирова Шаходат охирги пайтларда руҳиятида содир бўлган ўзгаришлар хуружи таъсирида ўз жонига қасд қилиб ўзини осиб ўлдиргани, унинг танасида бирор жароҳат излари йўқлиги, унинг ўлимида ҳеч кимга нисбатан даволари йўқлигини, шу сабабли марҳуманинг руҳини безовта қилмасликни, марҳума жасадини экспертиза кўригидан ўтказишга рози эмасликларини билдириб, эксперт кўригидан ўтказишдан қатъиян бош тортишган.
Хулоса ўрнида шуни айтиш мумкинки, ахборотнинг оддий учта тамали бор: ҳар қандай хабар ким (ёки нима), қачон ва қаерда саволларига жавоб бериши керак. Баъзи сайтлар тарқатаётган хабарларда эса ҳар доим ҳам ушбу «қонунлар»га амал қилинмаяпти.
Глобаллашув даврида Интернет ва бошқа замонавий илғор технологиялар инсон ҳаётида муҳим ўрин эгаллади. Бугун Интернет тармоғининг имкониятлари, қулайлиги, очиқлиги, фойдаланувчининг ахборотга бўлган эҳтиёжини юқори даражада қондириш билан бирга уни мустақил фикрлаш, қиёслаш, ўз позициясига эга бўлиш имкониятидан маҳрум қилмоқда.
Аксарият ҳолларда ўқувчини чалғитиб, нотўғри ахборот етказишга ҳам сабаб бўлмоқда. Натижада Интернет фойдаланувчиси уни йўналтираётган ахборот оқимига эргашади, ўзига нима кераклигини англай олмай қолиши мумкин.
Озодлик кандай радио иканини сиздан яхширок биламиз. Нега бунча луттибозлик киласиз? Е ифир бермай колишларидан куркасизми? Мен сизни яхши биламан. Мен хам сиз яшаган юртда яшайман. Исмат Хушев бир нарсани елон килса, билиб елон килади. Сиз енди аклли булиб колдизми?
«Дунё ўзбеклари»дан: Эътиборсизлик билан ўтиб кетган бу изоҳни таҳрир қилишга тўғри келди. Домла ўз фикрини одоб билан, маданиятли қилиб билдирган. У кишига нисбатан биз ҳам одоб билан муносабатда бўлишимиз, баҳс маданияти қоидаларини яхши ўрганишимиз керак керак…
исмат хушевга бу макола учун катта рахмат. озодлик хаккатдан хам хаддидан ошиб кетди. узбекистондаги нохакликларни айтиш билан бирга куп тухмат ва бухтонни хам таркатади. Уларни хам танобини тортиб куйиш керак, Исмат ака. Сиз пакат узбек хукуматини, прездентни танкид кимай, уларга хам итибор беринг. Улар кип кизил игвогар ва тухматчилар-ку. Нега дойим уларни тарапини оласиз? Бугун сизга респек ака.
1996 yilning boshlarida 61/64 zonada men (Ismat Hushev yaxshi taniydigan Mavlon Umrzoqovning yordamchisi (Ahmadjonov yoki Ahmadjon) bilan suhbatlashib ketayotgandik. Yo´l chekkasida bir zobit bitta mahkumni oyoqlari ostiga olib ayovsiz tepayotganining ustidan chiqib qoldik.
—«Seni ham ona tuqqanmi?! Shunchalik ham shafqatsiz bo´ladimi odam» — dedi Ahmadjon.
— Siz aralashmang! Aks holda srogingizga qo´shimcha srok qo´shtirib berish qo´limdan keladi — dedi zobit.
–Eeee! Men biron bir jinoyat qilmayotgan bo´lsam, qanday qilib menga srok qo´shtirib bera olasan?!
— Tur o´rningdan — deb o´shqirdi zobit oyoqlari ostida ingrab yotgan mahkumga: — To´g´risini ayt, mana bu Ahmadjon meni haqorat qildimi yo´qmi?! Haqorat qilgan bo´lsa, nima deb haqorat qildi?
— He, onangni… deb sokdi sizni.
— Guvohliging to´g´riligini qanday isbotlaysan?
— Onam bergan oq sut bilan qasam ichib aytamanki, gapim to´g´ridir — dedi mahkum.
Demoqchimanki, O´zbekiston aholisining aksariyati o´sha kaltaklanayotgan mahkum holatiga tushirilgan.
Zobit — Karimov rejimi timsoli.
Mahkum — qo´rqitilgan aksariyat o´zbeklarning timsoli. Ular rejim istagandek ko´rsatma berishga majbur. Firdavs Abdurahmonov ham, nazrimda, o´shandaylardan.
Ba´zi ahamiyatsiz tafsilotlarda anglishmovchilik bo´lishidan qatíy nazar, “Ozodlik” xabarlari mohiyat e´tibori bilan juda to´g´ri va ishonchli xabarlardir.
Suhbatdoshimning nomi yodimga tushdi. U Ahmadjon Otajonov edi.
Raxmat sizga domla .
Озодлик кандай радио иканини сиздан яхширок биламиз. Нега бунча луттибозлик киласиз? Е ифир бермай колишларидан куркасизми? Мен сизни яхши биламан. Мен хам сиз яшаган юртда яшайман. Исмат Хушев бир нарсани елон килса, билиб елон килади. Сиз енди аклли булиб колдизми?
«Дунё ўзбеклари»дан: Эътиборсизлик билан ўтиб кетган бу изоҳни таҳрир қилишга тўғри келди. Домла ўз фикрини одоб билан, маданиятли қилиб билдирган. У кишига нисбатан биз ҳам одоб билан муносабатда бўлишимиз, баҳс маданияти қоидаларини яхши ўрганишимиз керак керак…
исмат хушевга бу макола учун катта рахмат. озодлик хаккатдан хам хаддидан ошиб кетди. узбекистондаги нохакликларни айтиш билан бирга куп тухмат ва бухтонни хам таркатади. Уларни хам танобини тортиб куйиш керак, Исмат ака. Сиз пакат узбек хукуматини, прездентни танкид кимай, уларга хам итибор беринг. Улар кип кизил игвогар ва тухматчилар-ку. Нега дойим уларни тарапини оласиз? Бугун сизга респек ака.
И.Хушевнинг Прездент, Снб ва Озодлик радиоси хакдаги мактов маколларини укиб, енсамиз котарди. Мана енди секин аста Дунуо узбеклари хам, Хушев хам узига кевотти шекилли…
1996 yilning boshlarida 61/64 zonada men (Ismat Hushev yaxshi taniydigan Mavlon Umrzoqovning yordamchisi (Ahmadjonov yoki Ahmadjon) bilan suhbatlashib ketayotgandik. Yo´l chekkasida bir zobit bitta mahkumni oyoqlari ostiga olib ayovsiz tepayotganining ustidan chiqib qoldik.
—«Seni ham ona tuqqanmi?! Shunchalik ham shafqatsiz bo´ladimi odam» — dedi Ahmadjon.
— Siz aralashmang! Aks holda srogingizga qo´shimcha srok qo´shtirib berish qo´limdan keladi — dedi zobit.
–Eeee! Men biron bir jinoyat qilmayotgan bo´lsam, qanday qilib menga srok qo´shtirib bera olasan?!
— Tur o´rningdan — deb o´shqirdi zobit oyoqlari ostida ingrab yotgan mahkumga: — To´g´risini ayt, mana bu Ahmadjon meni haqorat qildimi yo´qmi?! Haqorat qilgan bo´lsa, nima deb haqorat qildi?
— He, onangni… deb sokdi sizni.
— Guvohliging to´g´riligini qanday isbotlaysan?
— Onam bergan oq sut bilan qasam ichib aytamanki, gapim to´g´ridir — dedi mahkum.
Demoqchimanki, O´zbekiston aholisining aksariyati o´sha kaltaklanayotgan mahkum holatiga tushirilgan.
Zobit — Karimov rejimi timsoli.
Mahkum — qo´rqitilgan aksariyat o´zbeklarning timsoli. Ular rejim istagandek ko´rsatma berishga majbur. Firdavs Abdurahmonov ham, nazrimda, o´shandaylardan.
Ba´zi ahamiyatsiz tafsilotlarda anglishmovchilik bo´lishidan qatíy nazar, “Ozodlik” xabarlari mohiyat e´tibori bilan juda to´g´ri va ishonchli xabarlardir.
Suhbatdoshimning nomi yodimga tushdi. U Ahmadjon Otajonov edi.