Дастлаб, “Дунё ўзбеклари” сайтида эълон этилган ҳамда ҳар хил мунозараларга сабаб бўлган “Амир Темур ва Чингизхон амакиваччалар(ми?!)” сарлавҳали мақоламга нисбатан ўзларининг мулоҳазаларини билдирган ушбу жаҳоншумул оммавий ахборот воситасининг мухлисларига ўзимнинг миннатдорчилигимни изҳор этмоқчиман.
Шунингдек, мазкур муносабат билан қатор эътирозларим ҳам бордир-ки, уларниям айни Халқаро нашр орқали айтмасам бўлмайдигандек, назаримда. Аввало, танқидчиларнинг айримлари ушбу битикни яхшилаб ўқимай, унда нима тўғрисида гап кетаётганлигини англаб етмасдан туриб, хулоса чиқарган кўринадилар.
Фикрларимни далиллашга ўтаман. Биринчидан: мен мазкур мақоламда қандайин-ки далилни келтирган бўлсам, уларнинг манбаларини-ю муаллифларини кўрсатганман ҳамда “Амир Темур ва Чингизхон амакиваччалар(ми?!)”да: “Бунда бизга, асосан, Мирзо Улуғбекдек беназир аллома-ю улуғ ҳукмдорнинг «Тўрт улус тарихи» асари дастуриламал тариқасида хизмат қилмоғи мумкин. Зеро, бисёр мозийшунос муаллифлар айнан ана шу маноқибни туркийлар шажараси юзасидан энг ишончли манба сифатида тилга оладилар ҳамда зарур ҳолларда ундан тегишли иқтибосларни келтирадилар. Биз ҳам мазкур публицистик тадқиқотимизда ушбу асардан муҳим асос ҳамда манба тариқасида фойдаландик” – дея алоҳида таъкидлаб кўрсатганман.
Ахир, мен айни тадқиқотдаги маълумотларни ҳамда фактларни осмондан олиб ёзмаганман! Демак, “Амир Темур ва Чингизхон амакиваччалар(ми?!)” битиги юзасидан эътироз билдираётганларнинг аксарияти эса, айни чиқишнинг муаллифи тариқасида мени эмас, билъакс, мана шу мулоҳазаларни билдирган, исботлаган ҳамда бизга мерос қилиб қолдирган Мирзо Улуғбек жанобларини ҳамда бошқа жаҳон тан олган муаррихлар-у алломаларни, ҳатто-ки, биз
Энди шулар сингари баъзи ноҳақ даъволарни инкор айловчи маълумотларга ўтсак. “Тангрим дини – туркийлар дини” тахаллусли одам шундай ёзибди: Чингизхоннинг дини Тангрим дини бўлган. Барча туркийларнинг дини Тангрим дини бўлган. Қадимги туркий аждодларимизни араблаштириш бу кишига нега керак бўлиб қолди тушунмадим. Қадимий буюк аждодларимизни араблаштиришнинг нариги дунёда жавоби бор. Яратган Эгамга нима деб жавоб берасиз?”
Ушбу жумлаларни ўқиб ҳайрон қолдим: негаки, мен мақоламнинг ҳеч жойида на Амир Темурнинг ва на Чингизхоннинг қандай эътиқодда бўлганликлари ҳақида, кимларнидир “араблаштириш” тўғрисида бирор гап айтмаганман-ку, бунақада ушбу иддаолар нима учун билдирилмоқда?!
Шундай бўлса-да, “Чингизхоннинг дини Тангрим дини бўлган. Барча туркийларнинг дини Тангрим дини бўлган” – дейилган иддаонинг асоссизлигига исбот келтирмоқчиман. Россия Ёзувчилар уюшмасининг аъзоси, айни масала бўйича тан олинган мутахассис Арши Чонгоновнинг “Чингизхон буддавий бўлганми?” сарлавҳали тадқиқотидан қуйидаги далилларни эътиборингизга ҳавола этаман: “Кўпгина олимлар Чингизхон 1227 йилгача, яъни то ўлимига қадар шомонлик (шаманизм) динида бўлганлигини уқтиришади (“Ўзбек тилининг изоҳли луғати”да уқтирилиши-ча “ШОМОНЛИК – ёвуз ва эзгу руҳларга, уларнинг инсон ҳаётига таъсир кўрсатишига ишонишдан иборат ибтидоий эътиқод” – Б. Ж.).
Бу назарияни мўғул халқлари тарихи билан шуғулланган олимлар, жумладан, академик В. В. Бартольд астойдил илгари сурганди. Аммо қатор мўғулшунослар сингари, Бартольд ҳам буддавийликнинг мўғуллар муҳитига қачон ва қандай кириб келганлигин тўғрисида тасаввурга эга бўлмаган турк (араб) маълумотлари заминида шундай хулосага келганлар.
Ҳар хилдаги ишончли манбаларга мурожаат этиш мумкин бўлган ҳозирги даврда биз Чингизхон умрининг охиридагина буддавийликка сиғина бошлаганлигини дадил айтишимиз мумкин. Мана шуларга монанд турфа тибет, мўғул ҳамда хитой хроникаларини тадқиқ этган ҳолда таъкидлаймиз-ки, ўша даврдаги барча мўғуллар сингари, Чингизхон ҳам шомоний бўлиб туғилган бўлса-да, ҳаётининг сўнгги йилларидагина буддавийлик динини қабул қилди ҳамда ўз ўғилларигаям Будда таълимотини мўғуллар орасида кенг тарқатиш юзасидан топшириқ берди…”.
Шунингдек, Лама Лобсан Дамдин, Пао Цуглак, Цаган Цецег, Эрднипель сингари шомонийлик ҳамда буддавийлик тадқиқотчилариям ушмундоқ ғояни илгари сурадилар ва тасдиқлайдилар.
Хўш, мана шу иқтибослардан кейин, асли наслан шомоний бўлиб туғилган-у, сўнгра буддавийга айланган Чингизхонни яккахудолик эътиқоди, дея айтилаётган Тангрим динига мансуб дейиш мумкинми?! Унақада: “Барча туркийларнинг дини Тангрим дини бўлган” мазмунидаги иддаодан келиб чиқсак, Тангрим диниям-ки – шомонийлар ё кўпхудолик (политеизм)га сиғиниладиган буддавийлар дини бўлиб чиқмайдими?
Энди Баҳодир исмли шарҳчининг: “Чингизхон мўғил бўлганлигини бутун дунё билади. Лекин Амир Темур бобомизнинг туркий барлос уруғидан эканлигини ҳам европалик олимлар исботлаб берган. Бироқ бундай ҳақиқатни Б. ЖУМАЕВ билмас экан” – деган даъвосига келсак. Мен мақоламда: «Тўрт улус тарихи»да барлос уруғининг пайдо бўлиши хусусидаям аниқ-тиниқ маълумотлар бор: «У (яъни, Бартон баҳодир ибн Қўйлухон) тахтга ўлтирганидан кейин, амакиси Қочувли (Қочуйи) баҳодир вафот топди. Бартон баҳодир амакиси Қочувли (Қочуйи) вафотидан сўнг, сипоҳ ва лашкар сардорлиги мансаби билан амакиваччаси Эрдумчини тақдирлади. Уни Барлос, деб атади… Айтадилар-ки, барча барлослар унинг наслидандир».
Амир Темурнинг Эрдумчи Барлосдан кейинги авлодлари хусусида шундай ҳикоя қилинади: Эрдумчи Барлоснинг 29
ўғли орасида энг оқил-у баркамоли Суғуқ Чечан бўлган. Унинг мардоналиги ва фарзоналиги халойиқ орасида ёйилган. Чечан сўзининг маъноси фасоҳатли ва донодир. Суғуқ Чечан ўз қавми замонасининг мумтози ва сараси бўлганидан Ясугай баҳодир (Қўйлухоннинг подшоҳ невараси) унга таъзим-у эҳтиром кўргазган. Отаси Эрдумчи Барлос вафотидан сўнг, уни баҳодирлик мансабига қўйиб, сипоҳсолорликка тайинлаган. Мулк юмушлари ва хонлик тадбирлари унинг савобли ишларидан равнақ топган” – дейилган фактларни тўлиқ келтирганман-ки, мана шунинг ўзиёқ Баҳодир мақолани ўқимасдан-да туриб, юзаки хулоса чиқарганлигини исботлаб турибди.
“Алишер Ў.”нинг иддаосига қулоқ солайлик: “Чингизхон 1155 туғилиб 1227 йили ўлган бўлса. Амир Темур 1336 йилнинг 8 апрелида, яъний Чингиз хон ўлганидан 109 йил ўтгач туғилган бўлса, улар қандай қилиб амакивачча бўлади? Ахир ўзбек тилининг изоҳли луғатларида амакивачча ака-укаларнинг фарзандлари ёки ўғил-қизлари дейилган-ку. Нахотки ёзувчи ёки журналист бўла туриб Бердиёр Жумаев шундай оддий нарсани билмаса? Ё Қозоғистонда Чингизхон қозоқ дейдиганлар қаторига қўшилип, у Темучинни ўзбек демоқчими?”.
Мазкур ўринда, дастлаб “амакивачча” тушунчаси хусусида. Битигимда: Бузанжар қоондан сўнг тўрт подшоҳлик (Буқохон ибн Бузанжархон, Дутуминхон ибн Буқохон, Қойдухон ибн Дутуминхон, Бойсунғурхон ибн Қойдухон) ўтгач, Туминахон ибн Бойсунғурхон ҳаётидан ҳикоя қилатуриб, Мирзо Улуғбек шундай ёзади: «Айтишлари-ча, унинг даврида Туркистон ўлкаси шаҳарларида Туминахондан шавкатлироқ шоҳ бўлмади. Унинг икки хотини бор эди: биридан етти ўғил, унисидан икки эгиз ўғил туғилди. Мардоналикда, баркамолликда барча биродарларидан улар мумтоз ва зиёда эдилар. Эгизакларнинг бирига Қўйлу (бошқа манбаларда Қобул), иккинчисига Қочуйи (ўзга маьлумотларда Қочувли, Қожулой) деб ном бердилар. Қўйлу – Чингизхоннинг учинчи бобоси ва Амир Темур Кўрагонийнинг саккизинчи бобоси (уларнинг оталариям қўшиб ҳисобланган) эди» – деган тарихий шоҳидликни баён этганман.
Чингизхон ҳамда Амир Темур юқоридаги маълумотда айтилган ака-ука – Қўйлу ҳамда Қочуйининг насллари эканлиги нуқтаи назаридан, мен уларни “амакиваччалар” дея атаганман. Ўзбекчилигимиз тушунчасида эса, амакилик ёинки амакиваччалик муносабатлари битта-иккита авлод билангина чекланиб қолмайди ва бундай мисоллар жуда кўп.
“Иззат” тахаллуси остида: “Бу сайтга фақат Исмат Хушевнинг саводсиз лаганбардрлари тўпланган эканда – а? Тарих тўғрисида мунозара қилиш ўрнига унга ҳамду санолар айтиш бу ғирт ахмоқликнинг энг ёрқин намунаси. Амур темур тўғрисида шундай ахмақона мақола эълон қиладиган ва “Дунё ўзбеклари” деб аталган сайтни ёпиш вақти келди шекилли. Чунки у ўзбекларнинг эмас мўғилларнинг сайтига айланиб қолипти. Бу ерда фақат Баҳодир ва Алишер Ў.нинг фикрларига қўшилиш мумкин ҳолос” – дея ёзган изоҳчи саводсизликда ўзгаларни айблагунича, аввало, ўзи Соҳибқирон ҳазратларининг муборак исмларини (Амур темур) тўғри ёзишни ўрганиб олса бўларкан. У ўз иддаосида бундан ташқариям ўндан ортиқ хатоларга йўл қўйган-ки, бунга ҳар ким ишонч ҳосил қилиши учун биз унинг ёзганларини айнан келтирдик.
Отабек Тошев, деган шарҳловчи эса: “Амир Темур билан Чингизхон амакиваччалар бўлган дейиш кўчадаги одамларни гапи” – дея даъво қилибди-ки, у кишига жавобимиз ушбу турур: Сизга жумлаи жаҳон эътироф этган Султон Мирзо Улуғбек, дунёга таниқли муаррихлар-у алломалар, қолаверса, Соҳибқирон Амир Темур ҳазратлари ҳам-ки: “кўчадаги одамлар” бўлишса-ю уларнинг битигимизда келтирганимиз далиллари ҳамда маълумотлари “кўчадаги одамларнинг гапи” бўлса, бошқа нимаям дея олишимиз мумкин…
* * *
“Ҳақиқат баҳсларда туғилади” – деган ибора мавжуд. Мана шунга асосланиладиган бўлса, ҳар қандай вазиятдаям ростни юзага чиқарувчи тортишувлар ўринли ҳамда зарурдир. Аммо бундайин шароитда баҳсга киришган инсон ўз даъволарини
асослай билмоғи, ҳар қандай масалага холислик ҳамда одиллик позициясидан туриб ёндошмоғи талаб этилади.
Келинглар, азизлар, не хусусда бўлсаям-ки, шошилинч хулосалар чиқармайлик, яна ушмундоқ пайтларда муомала маданиятигаям амал қилайлик-ки, айни фазилатлар ҳар кимгаям зеб беради.
Дуне узбеклари да жуда кизгин бахс булмокда. Яна Бирорта шу соҳани яхши билган тарихшунос олимимиз ўз холис фикрлари билан баҳсга қўшилсалар зур булар эди.
Бердиёр Жумаевнинг мана шу мақоласи, у ҳаттоки «Тўрт улус тарихи» китобини ҳам ўқимаган эканлигини яққол кўрсатадики, бу журналист ўзини оқлаш учун бу китобда йўқ маълумот тўғрисида гапириб, ўз айбини Амир Темурнинг невараси буюк олим Мирзо Улуғбекка тўнкагани, бу жуда ҳам уятли ва кечириб бўлмайдиган қилмишдир. Чунки бу китоб ўз ичига Амир Темургача бўлган даврни олиб, 226 бетидаги Ўқтойхоннинг тарихи билан тугаган. Лекин Б.Жумаев бундан мутлақо беҳабар. Афсус…
Berdiyor aka
Ruslarga va arablarga ishonmang.
Mana bu adabiyotlarni oqib chiqing.
Biran, Michal (2012). Genghis Khan. London: Oneworld Publications. p. 35. ISBN 9-781-78074204-5^ a b Weatherford, Jack (2004). «2: Tale of Three Rivers». Genghis Khan and the Making of the Modern World. Three Rivers Press. p. 44.ISBN 0-609-80964-4^ a b Man, John (2004). Genghis Khan: Life, Death and Resurrection. London; New York:Bantam Press. ISBN 0-593-05044-4^ Eskildsen, Stephen (2004). The Teachings and Practices of the Early Quanzhen Taoist Masters. SUNY Press. p. 17. ISBN 978-0-7914-6045-0^ Michael Dillon (1999). China’s Muslim Hui community: migration, settlement and sects. Richmond: Curzon Press. p. 24.ISBN 0-7007-1026-4. Retrieved 2010-06-28.^ Johan Elverskog (2010). Buddhism and Islam on the Silk Road (illustrated ed.). University of Pennsylvania Press. p. 228.ISBN 0-8122-4237-8. Retrieved 2010-06-28.^ Donald Daniel Leslie (1998). «The Integration of Religious Minorities in China: The Case of Chinese Muslims» (PDF). The Fifty-ninth George Ernest Morrison Lecture in Ethnology. p. 12. Retrieved 30 November2010..
Berdiyor aka,
Quyidagi gaplardagi «Ibn» so’zini siz ishlatgansiz. «Ibn» esa arabcha so’z.
Ёфас ибн Нуҳнинг вафотидан кейинги воқеалар тўғрисида шундай давом этади: Айтадилар-ки, Турк ибн Ёфас алайҳиссалом Каюмарс замондоши бўлган.
Keyin, Chingizxon, shomonlik dini emas Tangrichilik dinidan bo’lgan. Shomonlik bu urf-odat, din emas. Ataylab Tangrim dinini obro’sizlantirish uchun Ruslar Chingizxonga va Turkiylarga nisbatan shomonlikni ishlatishgan.
Ozroq Tangrim dini haqida o’qing!
Genghis Khan was a tengrist, but wasreligiously tolerant and interested in learning philosophical and moral lessons from other religions. He consulted Buddhist monks,Muslims, Christian missionaries, and theTaoist monk Qiu Chuji.[29]
Genghis Khan, and the following YuanEmperors forbade Islamic practices like Halal butchering, forcing Mongol methods of butchering animals on Muslims, and other restrictive degrees continued. Muslims had to slaughter sheep in secret.[30] Genghis Khan directly called Muslims and Jews «slaves», and demanded that they follow the Mongol method of eating rather than the halal method. Circumcision was also forbidden. Jews were also affected, and forbidden by the Mongols to eat Kosher.[31]
Among all the [subject] alien peoples only the Hui-hui say «we do not eat Mongol food». [Cinggis Qa’an replied:] «By the aid of heaven we have pacified you; you are our slaves. Yet you do not eat our food or drink. How can this be right?» He thereupon made them eat. «If you slaughter sheep, you will be considered guilty of a crime.» He issued a regulation to that effect … [In 1279/1280 under Qubilai] all the Muslims say: «if someone else slaughters [the animal] we do not eat». Because the poor people are upset by this, from now on, Musuluman [Muslim] Huihui and Zhuhu [Jewish] Huihui, no matter who kills [the animal] will eat [it] and must cease slaughtering sheep themselves, and cease the rite of circumcision.[32]
А.Темур Чингизхонни ўзи учун устоз деб билган.
Дуне узбеклари да жуда кизгин бахс булмокда. Яна Бирорта шу соҳани яхши билган тарихшунос олимимиз ўз холис фикрлари билан баҳсга қўшилсалар зур булар эди.
Бердиёр Жумаевнинг мана шу мақоласи, у ҳаттоки «Тўрт улус тарихи» китобини ҳам ўқимаган эканлигини яққол кўрсатадики, бу журналист ўзини оқлаш учун бу китобда йўқ маълумот тўғрисида гапириб, ўз айбини Амир Темурнинг невараси буюк олим Мирзо Улуғбекка тўнкагани, бу жуда ҳам уятли ва кечириб бўлмайдиган қилмишдир. Чунки бу китоб ўз ичига Амир Темургача бўлган даврни олиб, 226 бетидаги Ўқтойхоннинг тарихи билан тугаган. Лекин Б.Жумаев бундан мутлақо беҳабар. Афсус…
Ma’lumotlarni mana bu yerdan oldim.
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Genghis_Khan
Berdiyor aka
Ruslarga va arablarga ishonmang.
Mana bu adabiyotlarni oqib chiqing.
Biran, Michal (2012). Genghis Khan. London: Oneworld Publications. p. 35. ISBN 9-781-78074204-5^ a b Weatherford, Jack (2004). «2: Tale of Three Rivers». Genghis Khan and the Making of the Modern World. Three Rivers Press. p. 44.ISBN 0-609-80964-4^ a b Man, John (2004). Genghis Khan: Life, Death and Resurrection. London; New York:Bantam Press. ISBN 0-593-05044-4^ Eskildsen, Stephen (2004). The Teachings and Practices of the Early Quanzhen Taoist Masters. SUNY Press. p. 17. ISBN 978-0-7914-6045-0^ Michael Dillon (1999). China’s Muslim Hui community: migration, settlement and sects. Richmond: Curzon Press. p. 24.ISBN 0-7007-1026-4. Retrieved 2010-06-28.^ Johan Elverskog (2010). Buddhism and Islam on the Silk Road (illustrated ed.). University of Pennsylvania Press. p. 228.ISBN 0-8122-4237-8. Retrieved 2010-06-28.^ Donald Daniel Leslie (1998). «The Integration of Religious Minorities in China: The Case of Chinese Muslims» (PDF). The Fifty-ninth George Ernest Morrison Lecture in Ethnology. p. 12. Retrieved 30 November2010..
Berdiyor aka,
Quyidagi gaplardagi «Ibn» so’zini siz ishlatgansiz. «Ibn» esa arabcha so’z.
Ёфас ибн Нуҳнинг вафотидан кейинги воқеалар тўғрисида шундай давом этади: Айтадилар-ки, Турк ибн Ёфас алайҳиссалом Каюмарс замондоши бўлган.
Keyin, Chingizxon, shomonlik dini emas Tangrichilik dinidan bo’lgan. Shomonlik bu urf-odat, din emas. Ataylab Tangrim dinini obro’sizlantirish uchun Ruslar Chingizxonga va Turkiylarga nisbatan shomonlikni ishlatishgan.
Ozroq Tangrim dini haqida o’qing!
Genghis Khan was a tengrist, but wasreligiously tolerant and interested in learning philosophical and moral lessons from other religions. He consulted Buddhist monks,Muslims, Christian missionaries, and theTaoist monk Qiu Chuji.[29]
Genghis Khan, and the following YuanEmperors forbade Islamic practices like Halal butchering, forcing Mongol methods of butchering animals on Muslims, and other restrictive degrees continued. Muslims had to slaughter sheep in secret.[30] Genghis Khan directly called Muslims and Jews «slaves», and demanded that they follow the Mongol method of eating rather than the halal method. Circumcision was also forbidden. Jews were also affected, and forbidden by the Mongols to eat Kosher.[31]
Among all the [subject] alien peoples only the Hui-hui say «we do not eat Mongol food». [Cinggis Qa’an replied:] «By the aid of heaven we have pacified you; you are our slaves. Yet you do not eat our food or drink. How can this be right?» He thereupon made them eat. «If you slaughter sheep, you will be considered guilty of a crime.» He issued a regulation to that effect … [In 1279/1280 under Qubilai] all the Muslims say: «if someone else slaughters [the animal] we do not eat». Because the poor people are upset by this, from now on, Musuluman [Muslim] Huihui and Zhuhu [Jewish] Huihui, no matter who kills [the animal] will eat [it] and must cease slaughtering sheep themselves, and cease the rite of circumcision.[32]
Шарҳ: Мақола яхши ёзилган.Биздан бир хоҳиш шуки,Темур бобо Чингизхонни қаттиқ ҳурмат қилган ана шу жиҳат очилмаяпти мақолаларда.