”Тимирскиланаётган одам”ни ўқиб…
Демократияни ҳимоя қилайлик!
Дин ва демократия ҳақидаги баҳслар ҳали бери тугамайди. Бу ҳақда қанча баҳслашсанг, барибир бирор хулосага келиш қийин. Лекин, тарих тажрибаси шуни кўрсатмоқдаки, демократиядан афзал тузум йўқ экан.
Ислом халифалиги, чергов бошқаруви ва турли жамиятларда бошқа динлар генгемонлиги ўзини оқламаганига тарих гувоҳ. Динларни давлат ишидан узоқлаштириш, демократияга эътибор Европа ва бошқа ривожланган мамлакатларни қанчалик юксакка кўтарганини кўриб турибмиз.
Бу энг тўғри йўлдир. Ислом диними, христианликми, буддизмми, ҳеч қачон бошқарув усули бўла олмайди.
Дин аввало кўнгил ишидир. Инсон ахлоқ одоби, маънавияти ва руҳий дунёси тарбияси учун дин қанча муҳим рол ўйнаса, давлат бошқаруви ва сиёсий курашлар йўлида жуда ёмон салбий рол ўйнаб келган.
Шу боис, бугун 21 асрда яшаётган инсонлар тарихда ўзини оқламаган 7 асрдаги исломий бошқарувга қайтишга ундашаётгани бу бориб турган нодонлик, ёки провокациядан бошқа нарса эмасдир.
Аввало, шуни айтиш лозимки, истаган динларини танлаш ва ўзлари танлаган динларига эътиқод қилиш ҳар бир инсоннинг шахсий ишидир. Ҳеч ким зўравонлик билан бошқа бир кишини устидан ҳукм юргизиши, динга киришга мажбурлаши мумкин эмас. Бу инсон ҳуқуқларини қўпол равишда бузишдир, оғир жиноятдир.
Мен ўзимни демократия тарафдори ва демократия учун курашувчи деб ҳисоблайман. Демократияда ҳар бир дин қадрланади ва ҳурмат қилинади. Шу жумладан, ислом дини ҳам.
Демократия шароитида ҳар бир инсон ўзининг сўз эркинлиги, виждон ва эътиқод эркинликлари, ахборот олиш ва тарқатиш ҳуқуқларига эгадирлар.
Шу, жумладан Намоз Нормўмин ҳам демократиянинг меваларидан фойдаланмоқдалар.
Намоз Нормўмин албатта ўз фикрларини баён қлар эканлар, даставвал диний тушунчаларидан келиб чиқиб сиёсатга ёндашадилар.
У кишини сиёсат ва воқеълик қизиқтирмайди. Ҳамма мендай фикрласин, мени айтганимга амал қилсин, деган дунёқараш эгасидир бу киши.
Лекин, дунёда турли динлар, турли сиёсий ҳаракатлар, турли хил фикрлар мавжуд экан, ҳаммани бир динга киритиш, барча инсонларни бир хил сиёсий йўлга солиш, бир хил фикрлашга мажбурлаш мумкин эмас.
Ўзгалар фикрига тоқатли бўлиш, ҳар қандай мавзуда, у дин бўладими, демократиями, баҳслашаётганлар ўз рақиблари фикрини ҳурмат қилишлари керак.
Исломчиларда биз бу каби толерантликни кўрмаймиз. Улар эркин фикр айтган кишини тўғри қабул қила олмайдилар. Ўз фикрларини тўғри деб ҳисоблайдилар.
Бу ҳолат таниқли журналист ва адиб Исмат Хушевнинг “Прага кундаликлари” туркум мақолаларига нисбатан Намоз Нормўмин муносабатида очиқ кўринди.
Хайрият, ҳозирча, қизиққон, ўзгалар фикрига тоқатсиз Намоз ака сингари исломчилар мансаб отига минишмаган. У ҳолда сўз эркинлиги тарафдори бўлган журналистлар ҳолига маймунлар йиғлармиди?
Исмат Хушев радикал исломчи Абутов ҳақида холис фикр билдирдилар.
Унинг кўзларидаги ваҳшат ва жоҳиллик ҳақида жуда самимий ва ҳаққоний ўз фикрларини баён қилдилар.
Уларда ҳеч қандай ҳақорат ва шахсга тегиш йўқ эди.
Нега, Нормўмин жаноблари ўз маслакдошлари, радикал диндор Абутовни ҳимоя қилиб, Исмат Хушевдек таниқли журналист ва адибга қарши ҳужумга ўтди?
Бу шунчаки ўз биродарини ҳимоя қилиш белгисими ёки ислом радикалларининг эркин фикрга ҳужумими?
Менимча, иккинчиси бўлса керак. Радикал қарашдаги фундаменталистлар ҳамиша демократияга ҳужум қилиб келишган ва уларнинг бу каби нодонларча ҳаракатлари бугун эрта тугамайди.
Улар ҳамиша эркин фикрга душманлик кайфиятида яшайдилар.
Бугун Исмат Хушевни ҳимоя қилиш, эртага ислом радикаллари ва ислом фундаментализмидан демократияни ҳимоя қилиш билан тенгдир.
Шу боис мен миллатимизнинг кўзга кўринган фахрийлари, халқимиз ва ватанимиз келажагининг ёрқин ва фаровон бўлиши учун курашаёган демократларни бу воқеага эътиборсиз бўлмасликка чақираман.
Бугун биз ислом фанатикларидан демократияни ҳимоя қилмасдан сукут сақласак эртага бизни ҳеч ким булардан ҳимоя қилмайди.
Келинг, азизлар, демократияни ҳимоя қилайлик!
Баҳодир Чориев,
”Бирдамлик” Халқ демократик ҳаракати етакчиси.
АҚШ.
Олди-қочди ва пойма-пой жумлаларга кўра, муаллифни айтмасаям маълум.
Яхшиси мана бу мақолани ўқинглар.
Исломга ҳурмати ва бошқа динларга муносабати тушунарли бўлади
http://izrus.co.il/dvuhstoronka/article/2010-04-12/9381.html
Раҳмат, Баҳодир ака!
Дин ва демократия ҳақида жуда яхши, ҳолис ва ҳаққоний фикрларни билдирибсиз.
Алҳамдуллиллоҳ, биз ҳаммамиз мусулмонмиз. Лекин, миллатимиз келажаги, ватанимиз ва малакатимиз тинчлиги ва фаровонлиги учун демократияни ҳамма нарсадан юқори қўямиз.
Нега?
Дин аввало кўнгил ишидир, деб тўғри айтгансиз. Динни сиёсатга аралаштириб юбориш, илоҳий бир неъматнинг қадрини пастга уриш билан баробардир.
Инсон ўз умри давомида уч фоиз жисм дунёсида, етти фоиз маънавият дунёсида яшайди, деган фикр бор.
Демократия шу уч қисмли жисмоний ҳаёт учун яратилган бир сиёсий бошқарув усулидир.
Дин эса инсон умрининг асоси ҳисобланган руҳий ҳаёт учун Тангридан бандаларига берилган илоҳий бир неъмат.
Шу боис, руҳоният, маънавият ва кўнгил тарбияси учун муҳим бўлган илоҳий -диний қонунларни, одамлар ўйлаб топган демократия каби яшаш қонунига тенглаштириш ёки уларни ўзаро баҳс, тортишув масаласига айлантириб олиш жуда катта хатодир.
Айрим диндорлардаги шошқалоқлик, ўзгалар фикрига ҳурматсизлик, асоссиз туҳмат ва ҳақоратлар билан шахсга тегиш каби юқоридаги ҳолатлар кишини ғазаблантиради холос.
Бир киши томонидан турли номлар билан ёзилган юқоридаги изоҳларга эътибор бермаслигингизни илтимос қиламан.
Сизни ўзбек мухолифати ичида ўз ўрнингиз бор. Номингиз бор.
Сизни кўпчилик яхши танийди ва ҳурмат қилади.
Ўзини кимлигини ҳам билмайдиган кимсаларнинг алжирашларига эътибор бермаслик энг яхши инсонлар фазилатидир.
Ҳурмат билан Юсуф Расул, Швеция.
Bahodir CHoriev bilan shahsan tanish emasman.Ammo uning tomonidan yozilayotgan va aytilayotgan suzlardan men shu fikirga keldimki.Uning (BCH) fikricha Inson dindor bulsa u terorist bularkan.Nega endi islom diniga etoqod qiladigan inson uz fikrini,qarashlarini aetishga haqqiyuq ekan nima uchun. Inson dini, irqi, millatidan qattienazar uz fikrini qrashlarini aetishga harakat,partiya azo bulishga haqqi bor albatta.Yoinki siyostchi bulish uchun faqat B-CH dae dinsiz bulish kerakmi.Hamma nohaq faqat B-CH haq uzicha. Mening shahsi fikrim B-CH dan siyosatchi chiqmaedi,u uta hudbin odam.
Одам хам шунчалик тарбиясиз ,юсиз буладими , гавданга қараса товукча аклинг йук, кип кизил манкурт экансан . Карашларингдан на узбекга ,ухшайсан на зарача мусулмонга. Сенга эргашганлар хам узинга ухшаган, узлигини унутган совет тарбияси ,суяк суягингача сингиб кетган ,бетайин тормизи йук одамлар булса керак. Бу савиянг билан,одамлар ичида кулги булганинг колади ,сенинг назарингда сокол куйган радекал терорчи. Мавжуд хукумат ,УХХ ни рахбари М.Солихни узига муносиб ракиб деб билади. Сен ахмок эса , УХХтини пасга уриб узимни реклама киламан деб,кишилар ичида кулги булганинг колади.
Ismatjon hali shumi okibat . Sizga nimasi yokmadi — mening izohimni . Ozingizni shioringizga ozingiz karshimisiz . UNDAY BOLSA nima uchun Bahodir Choriev tovba kilishi kerak va barch musulmonlardan kechirim sorashi kerak deb yozgan chiroyli izohni chikarmadingiz . Fazliddin Yokub . Amerikadan .
Fazliddin Yokubni suziga qushilaman, bu betayin kimsa barcha musulmonlarni qoralab, tuhmat qilgani uchun rasman kechirim surashi shart. Axir dunyoda xamma islomda mutadil, tinchliksevar musulmonlar borligini etirof etadiku.
Исмат Хушев радикал исломчи Абутов ҳақида холис фикр билдирдилар.
Унинг кўзларидаги ваҳшат ва жоҳиллик ҳақида жуда самимий ва ҳаққоний ўз фикрларини баён қилдилар.
Уларда ҳеч қандай ҳақорат ва шахсга тегиш йўқ эди.
Demak radikal dahriy va betayin Choriev haqida xolis fikr bildirsam bular ekanda. Uning kuzlaridagi uzbek xalqiga befarqlilik, faqat uzini uylash, manosizlik va betayinlilik, xamda haqiqiy johillik haqiqiy uzbek uglonlariga ochiq namoyonku. Bu gapimda xech qanday haqorat yoq. Choriev uz manfaati yolida, hokimiyatga chiqish yolida butun uzbek xalqini sotayapgan, uzi omi, savodsiz, siyosatni tushunmaydigan, faqat bazilarni nogarasiga uynovchi raqqos ekanligi malumdir. «dunyo uzbeklari»dagi u haqdagi video xam uni chuchqaboqarlikdan boshqasiga yaramasligini kursatdi.
Xalqimizda qo’y boqqan qo’yday yuvvosh buladi degan gap bor.
Janobi Choriyev,
Demokratiya yordamga muhtoj emas. Namoz Normo’min demokratiya to’nini yaxshilab yopa olmagan bir dindor. Bir qarasan demokratman deb Pragadan aytadi, bir qarasan din haqida bong uradi. Namoz Normo’min demokratiya avtobusiga chiqib dinga xizmat qilmoqchi. buni o’zi bir vaqtlar Rajb Erdo’gan haqida yozgan maqolada aytib o’tgan edi. Ikki kemaga oyoq qo’ysangiz butingiz ajralib ketadi deydigan odam topilmayapti bu O’XX dagilarga.
Namoz Nomo’min o’z diniy maqsadini demokratiya bilan yashirmoqchi bo’layptiyu lekin uning qo’lidan bu narsa kelmayapti. Ochiq diniy tabiatini ko’rsatib qo’yayapti. Demokratiya bilan din hech qachon kelisha olmagan. Namoz Normo’min sharmanda bo’lib bo’ldi. Unda biron-bir prinsip yo’qligini o’quvchilar bilib bo’lgan.