Syrian terror trap: Downing of Russian SU24 over Syria is also «a stab in the back» for Turkey Suriye Terör Fitnesi: SU24 Düşürülmesi Türkiye’nin de «Sırtından Vurulan Darbedır»
СУРИЯ ТЕРРОР ФИТНАСИ: СУ24 ФАЛОКАТИ ТУРКИЯНИНГ ҲАМ «ОРҚАСИДАН БЕРИЛГАН» ЗАРБАДИР
Сурия ва Ироқда юз бераётган қонли террор уруши нафақат Яқин Шарқ, араб ва мусулмон ўлкаларини, жумладан Туркияни, балки бутун Евросиё ҳудудини маҳв этишга, қолаверса, жаҳондаги мавжуд сиёсий-ижтимоий, иқтисодий ва мафкуравий барқарорлик ва мувозанатни издан чиқаришга, уни етакчи Ғарб элитаси манфаатларига мос тарзда «текислаб», қайта форматлашга қаратилган геополитик ва мафкуравий фитна тузоғидир.
Табиийки, қондош ва қардошимиз бўлган Туркия ҳамда яқин қўшнимиз ва дўстимиз бўлган Россия ўртасида юз берган сўнгги ихтилоф — 24 ноябрь куни Россияга қарашли СУ24 ҳарбий учоғининг уриб туширилиши ортидан юз берган воқеалар барча юртдошларимизни ва жаҳон ҳамжамиятини чуқур хавотирга солмоқда.
Шуни алоҳида таъкидлаш жоизки, кенг маънода Суриядаги террор уруши фитнаси, хусусан, Су24нинг ҳалокати билан боғлиқ фожеа нафақат Россиянинг, балки Эрдўғон ҳукумати ва Туркиянинг ҳам «орқасидан берилган зарба»дир. Афсуски, Россия ва Туркия ҳукумати Сурия фитнасига тўғридан-тўғри аралашиб, бу зарбага йўл очиб бердилар.
Айни шу ҳолатда, Туркия ҳукумати СУ24 ҳарбий учоғини уриб тушириши орқали Россия билан очиқ қарама-қаршиликка бориб, ўзининг янги тарихидаги энг катта сиёсий-ҳарбий хатога йўл қўйди. Эрдўғон ҳукуматининг Туркия учун мутлақо ҳеч қандай зарурият ва хавф бўлмаган ҳолатда Россиянинг СУ24 бомбардимончи учоғини уриб тушириш амалиёти узоқни ўйламасдан берилган ўта зиддиятли қарордир. Бу Туркия ҳукуматидаги айрим сиёсатчилар ва ҳарбийлар ўз халқи ва давлатининг қанчалик катта хатар олдида турганлигини ҳали тўлиқ англаб етмаганликларини ёки атайлаб қардош Туркияни ҳалокатли сиёсий-ҳарбий жарлик томон етаклашаётганликларини кўрсатади.
Шу сабабли, юз берган фожеанинг кўлами, минтақа ва дунё тинчлиги учун таъсири ва оқибатларини тўлақонли англаб олиш учун юзага келган вазиятнинг айрим муҳим жиҳатларига алоҳида эътибор қаратиш зарур.
1. Дунё хавфсизлиги ва барқарорлиги юзасидан СУ24 билан боғлиқ зиддият атрофидаги энг муҳим масала сўнгги 50 йиллик вақт мобайнида (Корея урушидан кейин) НАТО аъзосининг Россия учоғини уриб тушириши ва тўғридан-тўғри у билан сиёсий-ҳарбий ихтилофга боришидир. Бу ерда энг хавотирли омил Туркиянинг ўзига Россия томонидан ҳарбий ҳужум бўлмаган ҳолатда унинг ҳарбий учоғини уриб туширишга қарор беришидир.
Бу демакки, НАТО (ва унинг иттифоқчилари) ва Россия (ва унинг иттифоқчилари) орасида йирик халқаро ҳарбий тўқнашув рўй бериши эҳтимолининг кескин ортишини англатади. Агар томонлар ўзаро адоватни давом эттиришса, йирик халқаро ҳарбий тўқнашув юз бериши муқаррар. Энг эътибор берилиши керак бўлган нуқта мана шудир.
2. Ҳеч ким бу ерда Туркиянинг ташқи таҳдиддан ўзини ҳимоя қилиш ҳуқуқини рад қилолмайди/қилмаяпти. Шунингдек, бу ўринда СУ24 учоғининг Туркия ҳудудига кирган-кирмаганлиги, қайси томонннинг ҳақ ёки ноҳақлиги, биринчи бўлиб кечирим сўраш кераклиги ёки керакмаслиги ҳам кенг маънода халқаро ҳамжамият учун қўрқинчли эмас. Негаки нормал ҳолатда икки давлат орасида бу каби кўнгилсиз воқеанинг юз бериши табиий ва мумкин бўлган ҳолатдир. Лекин НАТО ва Россия орасида кенг миқёсли ҳарбий тўқнашувга олиб борадиган ҳаракатга сабаб бўлиш ёки шундай тўқнашувнинг келиб чиқиши эҳтимоли инсоният учун мутлақо исталмаган оқибатдир.
Яъни дунё бошқа вазиятда икки давлат орасида юз берган бунақа форс-мажор ҳодисасини «ҳазм қила олиши» ва «оддий хато» дея талқин қилиши ва қабул қилиши мумкин. Лекин НАТО ва Россия орасида муносабатлар энг совуқлашган ва Яқин Шарқда вазият бу қадар кескинлашган, ИШИД террори кўлами кучайган вақтда катта урушга туртки бериши мумкин бўлган бу каби хатони қабул қила олмайди. Бу хато дунё хавфсизлиги учун ҳалокатли келажакни олиб келиши мумкин.
3. Қолаверса, НАТО ва Россия ўртасида ўзаро ҳудудларни бузиб ўтиб қолишлар (билиб, билмасданёки ёмон об-ҳаво оқибатида) тез-тез юз бериб туради. Масалан, сўнги йилларда Россия билан НАТО блоки аъзолари бўлган Буюк Британия, Норвегия, АҚШ, Швеция ва бошқа давлатлар орасида ўзаро ҳудудларга даҳл қилишга оид шунақа зиддиятли ҳолатлар юз берди. Лекин бирор бир ҳолатда томонлар бир-бирига ҳужум қилишга қарор берганмас.
Буюк Британияда чоп этиладиган The Guardian газетаси 2014 йилнинг 10 ноябри куни қароргоҳи Лондонда жойлашган Европа Етакчилик Тармоғи (The European Leadership Network-ELN) гуруҳи кузатишларига асосланган мақола чоп этди. Унда АҚШ, НАТО ва Россия ҳарбий самолётлари ва кемалари иштирокида сўнгги 8 ой мобайнида 40га яқин турли «ҳудудга дахл» қилиш ҳолатлари қайт этилган. Тилга олинган барча ҳолатларда томонлар ўзаро босиқлик кўрсатиб, бир-бирларига зарар беришдан тийилишган. Томонлар нари борса, ҳаво ҳудудига дахл қилган учоқ ёки кемани огоҳлантириб, ҳарбий кучлари назоратида ўз ҳудудидан кузатиб чиқариб қўйишган.
Зеро бу давлатлар дунёнинг етакчи сиёсий-ҳарбий кучлари сифатида шуни чуқур тушунишадики, ўз хавфсизлиги, суверинитети, аҳолиси ёки қуролли кучларига бевосита ҳужум бўлмаган ҳолатда биринчи бўлиб бошқа томонга — ашаддий рақиб саналган Россияга ҳужум қилиш нафақат НАТО ва Россия, балки бутун дунёнинг тинчлиги ва келажагини хавф остига қўяди.
4. Албатта, сўнги эллик йил ичида НАТО ва Россия дунёнинг турли нуқталарида, Шарқий Европада, Осиё, Африка, Лотин Америкаси давлатларида (энг йирик тўқнашув Афғонистонда) бир-бирларига қарши турли можаро ва урушлар орқали курашиб келдилар. Лекин бу тўқнашувлар асосан воситалар, турли учинчи сиёсий кучлар ва бошқа давлат иштирокчилари орқали прокси уруш (proxy wars) тарзида амалга оширилди.
СУ24нинг уриб туширилиши эса НАТО ва Россия ўртасида шу пайтгача амал қилиб келинган ушбу кураш ва ўйин қоидаларининг қўпол равишда бузилишини, яъни курашнинг воситалар урушидан бевосита ўзаро очиқдан-очиқ тажовуз шаклига ўтганини билдиради. Туркия ҳукумати ана шу қоидаларни биринчи бўлиб бузди, биринчи бўлиб Россияга қарши куч ишлатди. Юз берган фалокатнинг мана шу жиҳатини доимо ёдда туриш лозимдир.
5. Туркиянинг ҳаракати дунёда, ҳатто НАТО ва уларнинг иттифоқчилари томонидан ҳам қаттиқ савол остига олинмоқда, танқид қилинмоқда. Гарчи сиёсий ҳушёрлик (политкорректностъ) юзасидан НАТО аъзолари Туркияни қўллаб қувватлашаётганини таъкидлашаётган бўлишсада, реалликда уни жамоатчилик олдида ва халқаро миқёсда орқаваротдан танқид қилиб, ҳатто Исломий терроризм ва ИШИДни қўллаб-қувватлашда айблашмоқда. Ғарб медиа ва ахборот маконида, ОАВларда ва ижтимоий онгда, ижтимоий тармоқлар ва форумларда Туркия ва Эрдўғон номига нохолис ва бир томонлама айбловлар янграмоқда, уни бадном қилиш ҳаракати сезиларли даражада кучайди. Масалан:
— Reuters ахборот агентлиги хабарига кўра, АҚШ ҳукумати Туркияни Россия учоғини Сурия ҳудудида уриб туширган, деб ишонади. АҚШ расмийси бундай хулосага жосуслик сунъий йўлдошлари орқали олинган СУ24га оид «иссиқлик изларини» (heat signature) таҳлил қилиш орқали келишганини айтган.
— АҚШ Ҳарбий ҳаво кучлари штаби бошлиғининг собиқ ўринбосари Том Макинер (Tom McInerney) эса АҚШнинг етакчи Fox News телеканалига берган интервьюсида СУ24нинг Туркия учун ҳеч қандай хавф туғдирмагани, уни уриб тушириб, «жуда катта хатога» ва «провокацияга» йўл қўйгани, Эрдўғоннинг “яширин мақсадлари борлиги”, ўз давлатини “шариат қонунлари амал қиладиган” исломий давлат “томон етаклаётганини”, шу сабаб, Эрдўғонга “ишониб бўлмаслигини” таъкидлади.
— АҚШ Армиясининг бошқа собиқ генерал-майори Пол Валлели (Paul Vallely) RT билан суҳбатда Туркиянинг СУ24га ҳужум қилишини “провокацион” характерга эга эканлигини, Туркия ИШИДга “ёрдам бераётганлигини”, шу сабаб мазкур давлатни “НАТО сафидан чиқариш кераклигини” урғулади.
— Австриянинг собиқ федерал канцлери Волфганг Шюссел (Wolfgang Schussel) эса СУ24нинг уриб туширилишини изоҳлар экан бу воқеани “қўрқинчли ҳодиса” дея атаб, Туркияни “ноўрин” ҳаракат қилишда айблади.
— Германия канцлери Ангела Меркел (Angela Merkel) эса Франция президенти Франсуа Ҳолланд (François Hollande) билан 25 ноябрь куни Париждаги учрашув чоғида Туркиянинг Су24ни уриб тушириши Сурия можаросини дипломатик йўллар билан ҳал қилишга “салбий таъсир этади”, дея ўз норизолигини баён қилди.
— Германаия канцлери ўринбосари Зигмар Габриел (Sigmar Gabriel) эса Туркия ҳаракатини «терроризмга қарши курашга жиддий зарба», охири “пухта ўйланмаган» ва бу давлат ҳам юз берган можаро учун жавобгардир, дея салбий баҳолади.
— Германия ҳукумати Мудофа вазирлиги учун тайёрланган махфий ҳисоботга оид маълумотларни ҳам ОАВларга — Билд нашрига яширин тарзда сиздирган. Унда гўёки СУ24нинг Туркия томонидан Сурия ҳудудида уриб туширилганлигини исботловчи далиллар ўрин олган.
Юқоридаги ҳолат содда қилиб айтганда, АҚШ ва НАТОнинг Туркия ва Эрдўғон ҳукуматини қўллаб-қувватлашда собит эканлигини шубҳа остига олади.
6. Шу пайтгача юзага чиққан фактларга таяниб, хулоса қиилиш мумкинки, СУ24 учоғини уриб тушириш олдиндан режаланган амалдир. Бу бир вақтнинг ўзида Россия ва Туркия муносабатларини кескинлаштиришга ва икки орада йирик можаро келтириб чиқаришга, Росиянинг Сурия ва Яқин Шарқда тобора кучайиб ва кенгайиб бораётган таъсирини йўққа чиқариш қаратилган. Бошқа томондан, бу амалиёт Эрдўғон ҳукуматини обрўсизлантириш ва мамлакат ичида катта сиёсий-ижтимоий ва этник беқарорликни келтириб чиқариб, мазкур ҳукуматнинг инқирозга дучор қилиш ва Туркиядаги сиёсий саҳнадан кетказишга йўналтирилган дейишимиз мумкин.
7. Бундай мақсадни амалга оширишда манфаатдор бўлган Туркия ҳукумати ичида ва сиёсий саҳнасидаги Эрдўғонга қарши муайян кучлар ва ҳарбийлар (бундай кучлар борлигига шубҳа йўқ) ўзига хос рол ўйнаган бўлиш эҳтимоли мавжуд. Менинг бунақа фикрга келишимнинг сабаби, Эрдўғонга ва жамоатчиликка СУ24 ҳалокати билан боғлиқ тақдим қилинган маълумотларда оддий инсонларга ҳам аниқ аён бўлиб турган жуда катта зиддиятлар ва мантиққа зид нуқталар мавжуд. Мазкур зиддиятли нуқталарни қуйидагича ифода этиш мумкин:
— Россия Туркиянинг Инжирликдаги ҳарбий базасидан фойдаланётган АҚШ (бошчилигидаги коалиция) билан ҳарбий самолётларининг Сурия осмонида учиш коородинатлари, ҳудуди ва вақтига оид маълумотларни ўзаро алмашишга келишиб олишган. АҚШ табиийки СУ24нинг Суриянинг тегишли ҳудудларида ҳарбий амалиётларни бажаришидан олдиндан хабардор бўлган. АҚШ ҳозирча бунинг аксини даъво қилгани ёки раддия бергани йўқ.
— Эрдўғон France24 каналига берган суҳбатида «биз учоқларнинг Россияга тегишли эканлигини билмаган эдик, билсак уриб туширмасдик» деб баёнот берди. Аммо учоқларда Россия инсигнияси-ҳарбий белгиси албатта бўлган, буни эса Туркия F16 самолётлари кўришлари мумкин эди. Демакки, Туркия ҳарбийлари ниманидир яширишаяпти ёки АҚШ ўзи Россиядан олган СУ24га оид маълумотларни атайлаб Туркия билан баҳам кўрмаган бўлиши ҳам мумкин. «Билмай қолдик», дейиш де факто «кўришни истамаганликни», самолётларни уриб тушириш олдиндан режаланганини ва F16 учувчиларининг СУ24ни таниган тақдирда ҳам барибир уриб тушириш ҳақида олдиндан қатъий буйруқ олганликларини англатади, дейиш мумкин.
— Ҳаттоки Туркия илгари сураётган воқеа версиясига ишонилган тақдирда ҳам СУ24 «5 минут ичида 10 марта огоҳлантирилган», лекин у Туркия ҳаво ҳудудига (бузиб кирилган дейилаётган Жабал ал-Туркман номли тоғли ҳудуднинг шарқдан ғарбга қараб кенглиги атига 2. 2 км атрофида) бор йўғи «17 секунд» ичида кириб чиққан.
— Одатда қабул қилинган халқаро меъёрлар ва қонунларга кўра бирор обеъкт бирор бир давлат чегарасини бузиб кирганда у олдин вузуал ва оғзаки огоҳлантирилади. Хусусан, самолётлар ўша обеъкт яқинига бориб кўриниш бериб, уни бегона ҳудудга кириб қолганини билдиришади, кейин агар жавоб бўлмаса ҳавога огоҳлантирувчи ўт очилади, шундан кейингина ҳам жавоб бўлмаса обеъктга қараб ўт очилади. Туркия самолётлари бу оддий протоколга амал қилишмаган, 17 секунд ичида бунақа амалиётларни амалга оширишларининг мутлақо иложи йўқ, содда тилда айтганда, «салом беришга» ҳам улгуришмайди.
— Агар «СУ24 Туркия ҳаво ҳудидига яқинлашгунча 10 марта «огоҳлантирилганку?» дейдиган бўлсак ҳам, Россия учоқлари истаганча Туркия чераси яқинида, Сурия ҳудудида ҳаракат қилишлари мумкин, бунга ҳақлари бор.
8. Бу ўринда, агар Туркия СУ24ни айнан ўз ҳудудига киргандан кейингина огоҳлантириб, уриб туширганда, бу ҳам сиёсий-ҳарбий жиҳатдан, ҳам ҳуқуқий жиҳатдан савол ва зиддиятларга ўрин қолдирмасдан халқаро жамоатчилик томонидан ҳам тўғри қабул қилинар эди. Россия бунақа шароитда ҳеч бир жиддий эътироз билдиролмасди.
Бунинг устига Туркия ва Россия ўртасида стратегик ҳамкорлик ҳақида ўзаро дўстлик шартномаси мавжуд. Шу сабабли, Туркиянинг НАТО аъзоси эканлигини инобатга олсак, бу ўринда инсоф юзасидан СУ24 учоғининг уриб тушириш катта хато эканлигини, асосий масъулият ва жавобгарлик Туркия томонига тушишини айтиш мумкин.
9. Агар ростдан Туркия ҳукумати расмий баёнотда айтганидек, унинг учувчилари СУ24ни Россия самолёти эканлигини билмаган ҳолда уриб туширишган бўлса, унда барча халқаро сиёсий-ҳуқуқий ва қолаверса, маънавий қоидаларга кўра, «билмасдан уриб туширибмиз, бахт сиз ҳодиса юз берди», дея Россиядан албатта кечирим сўраши ва ҳалок бўлган рус ҳарбий учувчиси ва аскари учун товон тўлаш божиб бўлади. Юзага келган ўта кескин халқаро сиёсий вазиятни инобатга олсак, Туркия учун бу муаммони ечиш ва кириб қолган геополитик боши берк кўчадан чиқиб кетишнинг хавфсизлик юзасидан энг кам риск, кам харажат ва вақт талаб қиладиган зарарсиз усулларидан биридир.
Зеро, таҳминимча, Путин ҳукумати ҳам муаммони тезда ҳал этиш ва Туркия билан дўстона алоқаларни ва ҳамкроликни тиклаш учун ана шунақа бир дипломатик қадамни кутиб турибди. Агар бу ишга қўл урилса, Россия томонида Туркия олдига бошқа қатъий талаблар қўйиш учун ҳеч бир асос ва баҳона ҳам қолмайди. Ахборот урушида ва оммавий алоқалар (public relations) соҳасида ҳақлик ва устунлик Туркия томонига ўтади.
10. Эрдўғон ўзига тақдим этилган маълумотлар ва воқеа таърифидаги юқоридаги каби зиддиятларни назардан қочирмаслиги керак. Туркия бу воқеага маъсул бўлган расмийлар ва ҳарбийларни тафтиш қилиши, ўз вазифасига масъулиятсизлик билан ёндошган давлат хизматчиларини тегишли тарзда жазолаши, барча тафсилотлар ва фактларни танқидий кўз билан таҳлил этиб, ўз муносабатини шакллантириши, шундан кейингина баёнотлар бериши ва қарорлар олиши мақсадга мувофиқдир.
Керак бўлса, Россия билан қўшма комиссия ташкил этиб, фожеа тафсилотларини чуқур ўрганиб, сўнгра ҳар икки томонга фойдали келишувга эришишга интилиши зарур.
11. Яна бир бор такрорлайманки, Сурия ва Ироқда юз бераётган қонли террор фитнаси, шу жумладан, СУ24 учоғининг уриб туширилиши Туркиянинг «орқасидан», қалаверса, бутун Яқин Шарқ ва жаҳон тинчлиги, ИШИД ва терроризмга қарши кураш ҳаракатларига ҳам берилган зарбадир. Бироқ Эрдўғон бу зарбанинг берилганини кўздан қочирмоқда.
Туркия ҳукумати Россия билан юзага келган кескинликни юмшатишга ҳаракат қилиш ва асосий хавф бўлган ИШИД балосига қарши биргаликда курашиш ўрнига Россияни «агрессия»да айблаш, «керак бўлса яна уриб туширамиз!» ва «Россия олов билан ўйнашаяпти!» қабилидаги популистик ва фақат ортиқча ҳис-ҳаяжонга тўла баёнотлар бериб ўз ҳолатини чигаллаштирмоқда, ўзига ва давлатига йўқ жойдан муаммо яратмоқда. Бунинг устига, Туркия ҳукумати фожеа юзасидан ахборот уруши ва компанияси олиб боришни жуда саёз ва самарасиз ташкил этди.
Айтиш жоизки, Эрдўғон ва унинг коммандасини «Эрдўғон боплади,яшасин, жасурлик қилди!«, «Россияни таъзирини берди!», каби мақтовлар билан олқишлаётганлар ва унга янада агрессивлашиш учун далда бераётганлар ҳали ҳам Туркиянинг қанчалик хавфли вазиятга тушиб қолганини тан олгилари келмаяпти ёки ҳали тўлақонли тушуниб етганлари йўқ, менимча (айни фикрлар Россия ҳукумати ва унинг тарафдорларига ҳам тегишлидир).
12. Хулоса қилиб айтганда, Туркия аста-секинлик билан бир вақтнинг ўзида бир нечта ассиметрик можаро ва урушларга (Туркияга қарши бўлган Ассад режими-Ҳезболлоҳ-Шиа жангарилари-Эронга, Сурия ичида турли кичик жангари гуруҳларга, ИШИДга, Туркия ичида Курд ишчи партияси-ПКК террорчиларига, Ироқда ва Сурия Шимолида курд жангариларига, мана энди Россияга қарши) ва энг ачинарлиси, НАТО ва Россия орасида бошланган глобал кураш жараёнига тортилмоқда. Туркия бунақа шароитда ушбу фронтларда узоқ вақт ассиметрик кураш олиб боришга қодир эмас. Бу ўринда совуққонлик ва босиқлик билан ҳаракат қилмаслик Туркиянинг миллат ва давлат сифатида охир оқибатда парчаланишига ва ҳалокатга олиб келиши мумкин.
Бу можаро ва инқироздан кўзланган асосий мақсадлардан бири Туркияни Россияга қарши курашда восита сифатида қўллашдир. Таасуфлар бўлсинки, Туркия ҳозирги пайтда АҚШ ва НАТО томонидан берилаётган ваъдалар ва сўйланаётган эртакларга ишониб, алданиб қолмоқда. Айтиш мумкинки, НАТО ва Россия орасида йирик халқаро ҳарбий тўқнашув юз берган тақдирда Туркияни Россияга қарши АҚШ, Европа Иттифоқи ва НАТО ҳимоя қил(ол)майди, уни ўз манфаатлари йўлида «қурбон қилиб» юборишади.
Шу сабабли, айниқса, Туркия Сурия ва Ироқ террор фитнасидан ҳар қандай вазиятда ҳар қандай йўл ва воситалар билан четда туришга ҳаракат қилиши лозим. Эрдўғон ҳукумати шунақа оғир шароитда энди Россия билан янги можаро ва ихтилоф жабҳасини очишдан тийилиши, бу йўлда барча имкониятлар ва воситалардан фойдаланиши керак.
Ҳозирда фақат вазминлик, сабрлилик ва бағрикенгликка асосланган сиёсий-дипломатик йўл билан ҳаракат қилиш Туркия ва Эрдўғон учун энг керакли ва мақбул йўлдир. Албатта, юз берган воқеада Путин ҳукуматининг ҳам хатоси ва жавобгарлик ҳиссаси бор, шунинг учун, айни йўл Россия учун ҳам бирдек фойдалидир.
Умид қиламизки, бу икки давлат ҳукуматлари СУ24 ва Сурия масаласида ўзаро манфаатларни инобатга олган ҳолда юзага келган орадаги адоват, ихтилофни ва таранг вазиятни тинчлик ва барқарорлик йўлида соғлом ақл ва тинч сиёсий-дипломатик йўллар билан бартараф этадилар.
Maqola judayam tug’ri va xolis yoritilgan. Kupchilik his-hayajon bn kimdir u yoki bu tomonni yoqlamoqda. Bu g’algalar, aqlli gerdaygan davlat boshliqlarini urish-urish uyiniga uxshab ketadi
bombardimon samalyotu, qiruvchi qurollari bilan maqtaniyotgan kattakon yosh bolalar. AQSHga nima kerak shuncha buzg’unlik, ROSSIYAga balo bormi Suriyada, Turkkiya qosh quan deb kuz chiqardi. Xotto xozir Rossityada yurgan oddiy turk fuqarolariniyam tinch quyishyapti xamma vaqt shunday baloni boshliqlar boshlashadi jabrini xalq tortadi .
Zafar Omon men sizning fikringizga qo’shilmayman. Shuni unitmanki CHUMCHUQDAN QO’RQQAN TARIQ EKMAYDI. Erdog’on atrofida axmoqlar yig’ilganmi? Rossiyaning qiruvchi uchog’i Turklar tomonidan urib tushirilishini QO’LLAYMAN, QUVVATLAYMAN. Siz bu tahlilingiz bilan turkiy xalqlarga; Rossiyadan qo’rqinglar oqibati yomon bo’ladi demoqchisiz…
Juda yaxshi analiz qilingan. Turkiyani NATO hech qachon Rossiyadan himoya qilmaydi. Erdogan o’z oyog’iga bolta urayapti. NATO Turkiyani a’zolikdan mahrum qiladi endi.
Erdogan bir vaqtlar «demokratiya bu avtobus hohlagan bekatda tushib qolamiz» degan edi. Avtobusning eshigiga qisilib qolishi mumkinligi hayoliga kelmagan ekanda. Namoz Normo’min Erdogan ning mana shu gapini bayroq qilib olgan edi…
Ismatjon. Bu maqola va uning muallifi uchun Sizga ofarin. Siz uni topdingiz va bugun kashf qildingiz. Biz aslida Turkiyaga hayrihohmiz. Lekin bu maqolada ko`tarilgan muammolar bor gap va ularga ham e`tibor qaratishimiz kerak bo`ladi. Yna bir bor odillik va holislik uchun Sizga rahmat!
Жуда кучли хакконий ва холис карашли макола булибди. Сизга катта рахмат хурматли Зафар Омон! Маколанинг савиясидан Сизнинг тафаккурингиз жуда кучли ривожланганлиги куринибтурибди. Аллох рози булсин! Туркияда хам ушбу макола чоп этилса жуда уринли булгар Эди.
Maqola judayam tug’ri va xolis yoritilgan. Kupchilik his-hayajon bn kimdir u yoki bu tomonni yoqlamoqda. Bu g’algalar, aqlli gerdaygan davlat boshliqlarini urish-urish uyiniga uxshab ketadi
bombardimon samalyotu, qiruvchi qurollari bilan maqtaniyotgan kattakon yosh bolalar. AQSHga nima kerak shuncha buzg’unlik, ROSSIYAga balo bormi Suriyada, Turkkiya qosh quan deb kuz chiqardi. Xotto xozir Rossityada yurgan oddiy turk fuqarolariniyam tinch quyishyapti xamma vaqt shunday baloni boshliqlar boshlashadi jabrini xalq tortadi .
Men bu yigit (Zafar Omon) ni uzimcha kashf qildim.
Bamani va siyosiy savodli odam ekan muallif.
Bundaylarning maqolalarini tez-tez nashr qilish lozim.
Zafar Omon men sizning fikringizga qo’shilmayman. Shuni unitmanki CHUMCHUQDAN QO’RQQAN TARIQ EKMAYDI. Erdog’on atrofida axmoqlar yig’ilganmi? Rossiyaning qiruvchi uchog’i Turklar tomonidan urib tushirilishini QO’LLAYMAN, QUVVATLAYMAN. Siz bu tahlilingiz bilan turkiy xalqlarga; Rossiyadan qo’rqinglar oqibati yomon bo’ladi demoqchisiz…
Juda yaxshi analiz qilingan. Turkiyani NATO hech qachon Rossiyadan himoya qilmaydi. Erdogan o’z oyog’iga bolta urayapti. NATO Turkiyani a’zolikdan mahrum qiladi endi.
Erdogan bir vaqtlar «demokratiya bu avtobus hohlagan bekatda tushib qolamiz» degan edi. Avtobusning eshigiga qisilib qolishi mumkinligi hayoliga kelmagan ekanda. Namoz Normo’min Erdogan ning mana shu gapini bayroq qilib olgan edi…
Ismatjon. Bu maqola va uning muallifi uchun Sizga ofarin. Siz uni topdingiz va bugun kashf qildingiz. Biz aslida Turkiyaga hayrihohmiz. Lekin bu maqolada ko`tarilgan muammolar bor gap va ularga ham e`tibor qaratishimiz kerak bo`ladi. Yna bir bor odillik va holislik uchun Sizga rahmat!
Жуда кучли хакконий ва холис карашли макола булибди. Сизга катта рахмат хурматли Зафар Омон! Маколанинг савиясидан Сизнинг тафаккурингиз жуда кучли ривожланганлиги куринибтурибди. Аллох рози булсин! Туркияда хам ушбу макола чоп этилса жуда уринли булгар Эди.