Бугун истеъдодли ўзбек шоири Ҳамроқул Асқар туғилган кун. Табриклаймиз!
Хамроқул Асқар
Унутган маҳалинг бўлурман унут,
Эслаган чоғингда бўлурман пайдо!
У М И Д
Ҳеч қачон дилимда сўнмади умид,
Ҳамиша ошиғу, ҳамиша мафтун!
Яшадим, ҳамиша кўриб тараддуд,
Гоҳо Фарҳод бўлиб, гоҳ бўлиб Мажнун!
Гоҳо, ойлар келиб кўксимга чўкди,
Гоҳо, қамаштирди кўзимни офтоб.
Кундуз юрагимга гулларин экди,
Тунлар нигоҳимдан ёришди атроф.
Ҳамиша, ҳамиша ёниб яшадим,
Асло, эгилмади бу мағрур бошим.
Пастларга султондек назар ташладим,
Сира тарк этмади метин бардошим,
Ғанимга тик қараб ёнди нигоҳим,
Хоинлар қўрққанда ўз соясидан.
Қўрқувга басма-бас юксалди руҳим,
Илоҳий қудратлар ҳимоясинда.
Ҳеч қачон дилимда сўнмади умид,
Ҳамиша ошиғу, ҳамиша шайдо!
Унутган маҳалинг бўлурман унут,
Эслаган чоғингда бўлурман пайдо!
Ҳамиша, ҳамиша ёниб яшадим,
Сира тарк этмади метин бардошим,
Фақат дўст олдида айладим таъзим,
Фақат ёр қошида эгилди бошим!
Hamroqul Asqar (1959)
1959 yili Jizzax viloyatining Forish tumanida tug‘ilgan. ToshDPIning filologiya fakultetini bitirgan.
* * *
Bunda barcha notiq, aqlli,
Oshkora aytadi har kim so‘zini.
Ma’ruzalar tagdor, naqllik,
Arbob sanar endi barcha o‘zini.
Kimdir tosh otadi olis tarixga,
Kimdir shu bugundan so‘zlaydi yonib.
Vo ajab, tang kelsa ne ulug‘ zotlar
Bergan va’dasidan ketarkan tonib.
Nodonlar ilkida orif qismati,
Ruhsiz surat kabi tebranar hayot.
Imon cho‘g‘i o‘chgan, yuraklar beo‘t,
Ahli jamoani bosmish xurofot.
Ming xil nag‘masi bor so‘zamollikning,
Oqillar avomga boqar jovdirab.
Ustasi faranglar faylasuf yurtda
Haqiqat daraxti qolar qovjirab.
Har kas muammoni hal etar o‘zga,
Go‘yo bo‘lmaganday hech bir talofat.
Go‘yo aldamagan hech kimsa bizni,
Kapalak berganday filga kafolat.
Jaholat kaltagi tanlamas odam,
O’zini bilganga najotdir uzlat.
Barcha xoinlikka ko‘nikkan damda
Oddiy odamlik ham buyuk fazilat.
* * *
Ikki oraliqda charchadim, toldim.
Ikki oraliqda qiynaldi jonim.
Bir-birin tan olmas bu ikki taraf,
Kimniki bo‘lursan endi, imonim.
SHAHAR
Kezdim —
shaharlarni sarson, sargardon,
Menga sog‘inmoqni o‘rgatdi shahar.
Musofirman deya hayqirdim nolon,
Ona qishlog‘imni ko‘rsatdi shahar.
Dedi:
qishloqqa bor, yurma sarg‘ayib,
Shudgor qil, ekin ek, uyingda yasha.
Shahar ulkan edi, qoldim mung‘ayib,
Javob qilolmadim unga yarasha.
Balki,
men holimni bilmasman ayon,
Tomirda Mashrabmi, Furqatning qoni.
Ko‘rdim, umri uysiz o‘tgan shoirlar
Nomiga qo‘yilmish shaharlar nomi.
* * *
Sen meni erkala
Dunyoning eng go‘zal so‘zlari bilan,
Sen meni erkala,
Sen meni qizg‘on
Eng rashkchi ayolning ko‘zlari bilan.
Bir seni sevdim de, shivirla
bul qovjiroq quloqlarimga.
Sen meni quchoqla,
Sen meni o‘pgil.
Saboday singib ket quchoqlarimga.
G’arib bir titroqda vujud yonmoqda,
Meni bag‘ringga bos,
Erkala, gulim.
Men hayotni sevaman juda,
Men mehrga zorman, sevgilim…
* * *
Eng toza ko‘ylaging egningda,
Eng totli so‘zlarni so‘zlading.
Bilmadim, ne kechdi ko‘nglingda,
Yernimi, falakni ko‘zlading?
Sen zaminda tug‘ilib o‘sgan,
Samovatda yayragan malak.
Mayli, jahon hajringda kuysin,
Chunki sening o‘rningdir falak.
Fazolarni kezsang yarashar,
Boqma bu dunyoning erkaklariga.
Qo‘lingni ber, olib ketayin
Muhabbat mulkining ertaklariga.
Kunlar chiqsin ko‘nglingga qarab,
Oylar botsin ko‘nglingga qarab.
Shabbodalar quvonchdan tolsin
Sening sunbul sochlaring tarab.
Kel, bir nafas yonimda o‘ltir,
Ko‘zlaringdan o‘payin suyib.
Vohki, qalbi toza insonning
Diydoriga bo‘lmas hech to‘yib.
TOPDIM
Mavlon akaga
Eng og‘ir chog‘da ham bir panoh topdim,
G’animlar ichra ham xayrxoh topdim.
Dedim: qoldim do‘stsiz, beimkon, g‘arib,
Shunda ham holimdan bir ogoh topdim.
OTLIQ AYOL
Otning tuyoqlari, qayroqday sag‘rinlari,
ot ustidagi ayolning kibrli iyaklariga mos
tik va mag‘rur qomati,
jilovni jahd ila tutgan oppoq qo‘llari,
go‘zal juft cho‘qqi yanglig‘ ko‘kraklaridan
shavq ila bexavotir o‘rmalayotgan nigohlarim
quyoshga topinayotgan otashparastdek
uning ko‘zlari sohilida benajot yiqildi…
Men uyat va ojizlikdan o‘girilib —
ot minib borayotgan ayolning ko‘zlariga
tikilishga botinolmayotgan minglab
odamlarni ko‘rdim ortimda.
XOTIRA
O’sha tun barcha aqllar
yuraklar ishlab chiqargan iztiroblardan
unumli foydalanish haqida bosh qotirar edilar.
O’sha tun
beg‘amlik va ishratda semirib ketgan hilol
madhiyaboz yulduzlar iskanjasida sarmast edi.
O’sha tun
quyosh qaylardadir shug‘ullanardi oltin savdosi bilan,
O’sha tun
butkul oqarib ketdi
mening qalbimdagi ayol sochlari…
SAMARQAND ZIYORATI
Miltiq ushlamadik,
osmadik qilich…
qurollanib qaytdik qoshingdan.
* * *
Nega buncha fig‘oning falak?
Bu gaplaring odobdan emas.
U o‘zini baland olmadi,
Sen sha’ningni past tutding xolos.
MIRTEMIR O’GITI
…Yassaviy mozorin ziyorat etdik,
Yurakni g‘ijimlar poyonsiz kadar.
Aslida biz sening ushog‘ing edik
Seni tan olmadik, ey buyuk padar…
Adolat dunyoning qiblasi erur,
Bo‘g‘zimda jon berar haqiqat, og‘riq.
Endi ko‘ksimdagi muzlarim erir,
«Falak bog‘chasining gullari sarig‘…»
Sen aslo gullarga tegmagin, o‘g‘lim,
Ko‘zlaring hamisha hayqirib tursin.
Gar shoir zotini qo‘rqitsa o‘lim,
Uni qog‘oz ursin, uni so‘z ursin.
Mening ham sochlarim gulladi shu tob,
Ildizga aylandi shu vujud, shu tan.
Yana kun chiqardan porlaydi oftob,
Uyg‘ona boshlaydi qadim Turkiston.
Ey, sen shu Vatanning umidi, ko‘rki,
Mening bolajonim, mening tirnog‘im.
Kimlarga ishonib yuribsan o‘zi
Mening Oltibegim, mening Qarnog‘im.
Qaysi inoyatdan buncha shodmonsan,
Kimlarga bosh urib izlarsan taskin.
Qaysi g‘alabadan ko‘ksi osmonsan,
Qaysi musibatdan bunchalar g‘amgin.
Do‘stlar boshi egik, dillari siniq,
Siniq ko‘ngillarga chega bo‘l, bolam?
Ortiq toptalmasin bu ona tuproq,
O’z elingga o‘zing ega bo‘l, bolam.
Ey, ulug‘ Vatanning umidi, ko‘rki,
Mening bolajonim, mening tirnog‘im.
Kimlarga ishonib yuribsan o‘zi,
Mening oltibegim, mening qarnog‘im…
http://n.ziyouz.com/
Ҳамроқул Асқар (1959)
Ҳамроқул Асқар 1959 йили Жиззах вилоятининг Фориш туманида туғилган. ТошДПИнинг филология факултетини битирган.
* * *
Бунда барча нотиқ, ақлли,
Ошкора айтади ҳар ким сўзини.
Маърузалар тагдор, нақллик,
Арбоб санар энди барча ўзини.
Кимдир тош отади олис тарихга,
Кимдир шу бугундан сўзлайди ёниб.
Во ажаб, танг келса не улуғ зотлар
Берган ваъдасидан кетаркан тониб.
Нодонлар илкида ориф қисмати,
Руҳсиз сурат каби тебранар ҳаёт.
Имон чўғи ўчган, юраклар беўт,
Аҳли жамоани босмиш хурофот.
Минг хил нағмаси бор сўзамолликнинг,
Оқиллар авомга боқар жовдираб.
Устаси фаранглар файласуф юртда
Ҳақиқат дарахти қолар қовжираб.
Ҳар кас муаммони ҳал этар ўзга,
Гўё бўлмагандай ҳеч бир талофат.
Гўё алдамаган ҳеч кимса бизни,
Капалак бергандай филга кафолат.
Жаҳолат калтаги танламас одам,
Ўзини билганга нажотдир узлат.
Барча хоинликка кўниккан дамда
Оддий одамлик ҳам буюк фазилат.
* * *
Икки оралиқда чарчадим, толдим.
Икки оралиқда қийналди жоним.
Бир-бирин тан олмас бу икки тараф,
Кимники бўлурсан энди, имоним.
ШАҲАР
Кездим —
шаҳарларни сарсон, саргардон,
Менга соғинмоқни ўргатди шаҳар.
Мусофирман дея ҳайқирдим нолон,
Она қишлоғимни кўрсатди шаҳар.
Деди:
қишлоққа бор, юрма сарғайиб,
Шудгор қил, экин эк, уйингда яша.
Шаҳар улкан эди, қолдим мунғайиб,
Жавоб қилолмадим унга яраша.
Балки,
мен ҳолимни билмасман аён,
Томирда Машрабми, Фурқатнинг қони.
Кўрдим, умри уйсиз ўтган шоирлар
Номига қўйилмиш шаҳарлар номи.
* * *
Сен мени эркала
Дунёнинг энг гўзал сўзлари билан,
Сен мени эркала,
Сен мени қизғон
Энг рашкчи аёлнинг кўзлари билан.
Бир сени севдим де, шивирла
бул қовжироқ қулоқларимга.
Сен мени қучоқла,
Сен мени ўпгил.
Сабодай сингиб кет қучоқларимга.
Гъариб бир титроқда вужуд ёнмоқда,
Мени бағрингга бос,
Эркала, гулим.
Мен ҳаётни севаман жуда,
Мен меҳрга зорман, севгилим…
* * *
Энг тоза кўйлагинг эгнингда,
Энг тотли сўзларни сўзладинг.
Билмадим, не кечди кўнглингда,
Ерними, фалакни кўзладинг?
Сен заминда туғилиб ўсган,
Самоватда яйраган малак.
Майли, жаҳон ҳажрингда куйсин,
Чунки сенинг ўрнингдир фалак.
Фазоларни кезсанг ярашар,
Боқма бу дунёнинг эркакларига.
Қўлингни бер, олиб кетайин
Муҳаббат мулкининг эртакларига.
Кунлар чиқсин кўнглингга қараб,
Ойлар ботсин кўнглингга қараб.
Шаббодалар қувончдан толсин
Сенинг сунбул сочларинг тараб.
Кел, бир нафас ёнимда ўлтир,
Кўзларингдан ўпайин суйиб.
Воҳки, қалби тоза инсоннинг
Дийдорига бўлмас ҳеч тўйиб.
ТОПДИМ
Мавлон акага
Энг оғир чоғда ҳам бир паноҳ топдим,
Гъанимлар ичра ҳам хайрхоҳ топдим.
Дедим: қолдим дўстсиз, беимкон, ғариб,
Шунда ҳам ҳолимдан бир огоҳ топдим.
ОТЛИҚ АЁЛ
Отнинг туёқлари, қайроқдай сағринлари,
от устидаги аёлнинг кибрли иякларига мос
тик ва мағрур қомати,
жиловни жаҳд ила тутган оппоқ қўллари,
гўзал жуфт чўққи янглиғ кўкракларидан
шавқ ила бехавотир ўрмалаётган нигоҳларим
қуёшга топинаётган оташпарастдек
унинг кўзлари соҳилида бенажот йиқилди…
Мен уят ва ожизликдан ўгирилиб —
от миниб бораётган аёлнинг кўзларига
тикилишга ботинолмаётган минглаб
одамларни кўрдим ортимда.
ХОТИРА
Ўша тун барча ақллар
юраклар ишлаб чиқарган изтироблардан
унумли фойдаланиш ҳақида бош қотирар эдилар.
Ўша тун
беғамлик ва ишратда семириб кетган ҳилол
мадҳиябоз юлдузлар исканжасида сармаст эди.
Ўша тун
қуёш қайлардадир шуғулланарди олтин савдоси билан,
Ўша тун
буткул оқариб кетди
менинг қалбимдаги аёл сочлари…
САМАРҚАНД ЗИЁРАТИ
Милтиқ ушламадик,
осмадик қилич…
қуролланиб қайтдик қошингдан.
* * *
Нега бунча фиғонинг фалак?
Бу гапларинг одобдан эмас.
У ўзини баланд олмади,
Сен шаънингни паст тутдинг холос.
МИРТEМИР ЎГИТИ
…Яссавий мозорин зиёрат этдик,
Юракни ғижимлар поёнсиз кадар.
Аслида биз сенинг ушоғинг эдик
Сени тан олмадик, эй буюк падар…
Адолат дунёнинг қибласи эрур,
Бўғзимда жон берар ҳақиқат, оғриқ.
Энди кўксимдаги музларим эрир,
«Фалак боғчасининг гуллари сариғ…»
Сен асло гулларга тегмагин, ўғлим,
Кўзларинг ҳамиша ҳайқириб турсин.
Гар шоир зотини қўрқитса ўлим,
Уни қоғоз урсин, уни сўз урсин.
Менинг ҳам сочларим гуллади шу тоб,
Илдизга айланди шу вужуд, шу тан.
Яна кун чиқардан порлайди офтоб,
Уйғона бошлайди қадим Туркистон.
Эй, сен шу Ватаннинг умиди, кўрки,
Менинг болажоним, менинг тирноғим.
Кимларга ишониб юрибсан ўзи
Менинг Олтибегим, менинг Қарноғим.
Қайси иноятдан бунча шодмонсан,
Кимларга бош уриб изларсан таскин.
Қайси ғалабадан кўкси осмонсан,
Қайси мусибатдан бунчалар ғамгин.
Дўстлар боши эгик, диллари синиқ,
Синиқ кўнгилларга чега бўл, болам?
Ортиқ топталмасин бу она тупроқ,
Ўз элингга ўзинг эга бўл, болам.
Эй, улуғ Ватаннинг умиди, кўрки,
Менинг болажоним, менинг тирноғим.
Кимларга ишониб юрибсан ўзи,
Менинг олтибегим, менинг қарноғим…
http://www.ziyouz.uz/
АЁЛНИ АРДОҚЛА
“Жаннат Оналарнинг оёғи остидадир..,”
Ҳадис
Аёлни ардоқла, кўзларингга сурт,
Унинг ул покиза бармоқларини.
Аёлни ардоқла, кўз ёшдан арит,
Худо ёрлақаган яноқларини.
Аёлни ардоқла, кўнглига қара,
Аяма, ер юзин гавҳарларини.
Ҳофиздай танти бўл, холига бахш эт,
Дунёнинг энг гўзал шаҳарларини.
Аёлни ардоқла, кўкларга кўтар,
Самонинг энг тоза кенгликларига.
Аёл иззатини қилмаса агар –
Ишонма ёлғончи тенгликларига.
Оналар пойига поёндоз айла,
Жаҳон салтанатин байроқларини.
Аёлни ардоқла, саждагоҳ деб бил,
Пайғамбар сиғинган оёқларини.
Онам де, синглим де, ёрим де., ёлбор,
Эъзгу оятларни шивирлаб лабинг.
Шунда кўкрагингдан тарқалиб ғубор –
Меҳру муҳаббатдан пок бўлар қалбинг.
«Дунё ўзбеклари»дан:
Истеъдодли ижодкор дўстимизни бугунги таваллуд куни билан кўпсонли мухлислари номидан табриклаймиз. Бахт-саодат, сиҳат-саломатлик, ижодий ишларига улкан омадлар тилаймиз!
Ассалому алайкум Хамрокул ака!
Таваллуд айёмингиз муборак булсин, яратган эгам сизга ВАТАННИ ВА ХАЛКНИ ЧИН ДИЛДАН сева олишдек улкан бир бахтни берганки, ушбу бахт хар кандай мукофотларданда аълодир!
ШЕР ШЕРЛИГИЧА КОЛАР, ШОКОЛЛАР ОРАСИДА ХАМ!
УЛУFЛИК, КЕНГФЕЪЛЛИК, ХАЛКИНИНГ ДАРДИ,
УФУРИБ ТУРИБДИ НАЪРАСИДА ХАМ!
ЮРТ ОМОН, ХАЛКЛАР ТИНЧ, КУРFОН САЛОМАТ,
ШУНДАЙИН ШЕРЛАРНИНГ БОРЛИГИ УЧУН!
ГОХИДА ТУЛКИЛАР ОЛДИНГА УТАР,
ИНСОНЛАР КАЛБИНИНГ КУРЛИГИ УЧУН!
ВАТАН КЕЛАЖАГИ ХАЛИ ОЛДИНДА, ЗОFЛАР УРНИГА БУЛБУЛЛАР КЕЛАР
Ассалому алейкум !
Хамрокул ака Сизни кушалок байрам Ийд рамазон ва таввалуд топган кунингиз билан мубаракбод этамиз.Истеъдодингиз ва ижодингиз баракотли ва давомий булсин.