Абдуқодир Сатторов: Суҳайлий маҳалладошлари билан Тошкентга сафар қилди (5)
Абдуқодир Нурмухаммад ўғли Сатторов:
Суҳайлий маҳалладошлари билан Тошкентга сафар қилди 5
(давоми)
Бизлар тўйхонадан чиқиб ЧИҒАТОЙ қабристонига бордик Чиғатой маҳалласи — Соғбон, Қўшчи, Сақичман, Каллахона маҳаллалари билан чегарадош бўлган. Дарвоза, кўча ва маҳалла номлари Чиғатой деб аталган.
Чиғатой қабристони. Бу ёруғ дунёни тарк этган устозларни зиёрат қилиш учун уларнинг сўнгги манзили атрофида ўйчан кезамиз… Буюк Ойбек, Мақсуд Шайхзода, Олим Хўжаев, Шукур Бурҳон, Тошхўжа Хўжаев, Зайнаб Садриева, Шукур Холмирзаев… ҳаммаларини номма-ном санаш қийин. Йиллар эса ўз ҳукмини ўқиб бўлган…
Ўз хаёлларинг чиғириғига ўралиб қолмасдан, кўзларингни каттароқ очиб, атрофга тийранроқ назар ташласанг, сени хижолатга солиб, бошингни хам қиладиган бир мисрага кўзинг тушади: “Одамлар, қадрланг бир-бирингизни, гул ҳам муҳаббат ҳам тирикка керак.”
Бу унутилмас мисралар қаршингиздаги қоратош “эга” си шоира Саида Зуннунованики. Яна юқорироқда мажнун мисол Ботир Зокировнинг ён томонидаги бир қабр тошида эса “Умримни ўткинчи сабога бердим, Энг сўнгги чақамни гадога бердим. Бу телба руҳимни Худога бердим” деб ёзилган. Бу уч сатр эса марҳума Римма Аҳмедованинг ҳаётига таянч бўлган сирдан воқиф этиб, у бу ҳаётда таниган ва ўзини доғлатган ҳақиқатларни очиб беради…
Яна юқорироққа одимласангиз, инсониятнинг бутун хавотирини, дарду изтироби-ю фожиасини ўзида ифодалаган бир битикка кўзингиз тушади: “Ўлимдан қўрқмайман, унутилишдан қўрқаман!” Бу — актёр Жавлон Ҳамроев қабртошидаги ёзув…
Ажойиб макон эрур ўтганлар қароргоҳи,
Ниҳоятда кенг, шинам Оллоҳнинг бу даргоҳи.
Энг улуғ алломала ётур маюс ва унсиз,
Балки Оллоҳга етган уларнинг оҳи..воҳи
Бу сурат — ЧИҒАТОЙ қабристонида олинган бўлиб, унинг орқа тамонида кўриниб турган минора саҳнида — шу қабристон ёнида жойлашган ИМОМ АЛ БУХОРИЙ масжиди жойлашган…
У ерда Баҳодиржон қори ва Бахтиёржон ҳожи акалар ҚУРЪОН тиловат қилишди. Шундан сўнг биз қабрстондан ётган азизларнинг руҳи покларини зиёрат қила бошладик
Барчалари хўб яшаб, давру даврон сурганлар
Замона улуғлари, фан, санъат эрку жоҳи.
Миллатимизнинг кўрки, халқим фидойилари,
Шукур Бурҳонов ўзи бўлган..ку Эдип шоҳи.
Лутфихон, Тамарахон, Мукаррама опалар
Ўзбегим санъатининг эдилар пайкар, моҳи.
Усмон Юсупов билан, Шароф Рашидов икков
Ўзбекистон отаси, Ўлкамизнинг подшоҳи.
Шоир Сухайлий Андижонлик шоира Саида Зунуннова ва турмуш ўртоғи Саид Ахмадларнинг порлиқ хотирасига Қурон тилават қилмоқда (Чиғатой қабристони)
Ҳамид Олимжон билан З у л ф и я опа эса,
Вафо ва садоқатнинг бўлган юлдузи, моҳи.
Саид Аҳмад, С а и д а опалар ҳам шундадир,
Улар учун ушбу жой — а б а д и й қароргоҳи.
Худди шу ерда мен ёзувчи Мухаммад Алининг бир асарини қисман этиборингизга хавола қилсам…..
Якинда китобларни вараклаётиб, бир адабий тадкикотдаги “Чигатой тили”, “Чигатой адабиёти” атамаларига кўзим тушди. Ажабо, бизнинг катта ва бой адабиётимиз, бизнинг она тилимиз нега шундай аталган экан? Ким атаган? качон атаган?
Келинг, бу ўринда, аввало, узок тарихга юз буриб, “Чигатой ким эди?” деган саволга жавоб топиб олайлик.
Чигатой (тугилган йили номаълум — вафоти 1242 й.) Чингизхоннинг иккинчи ўғли.
1224 йилда Чингизхон ўғилларига мулк улашади. Чиғатойга ҳам катта ҳудуд инъом этилади. Бу хақда муаррих Абулғозий шундай маълумот беради: “…
Мовароуннахрни ва Хоразмнинг баъзисини, билоди уйғур ва Кошқар, Бадахшон, Балх, Fазнидин то Синд сувигача анга бериб эрди. Бу айтилган вилоятнинг хеч қайсисига ўзи борган йўқ. (Таъкид бизники – М.А.) Аммо доруғалар қўйиб эрди. Ўзи Ўгадойнинг қатинда эрди.”
(Абулғозий. “Шажарайи турк”. Т, 1992. 93-бет).
Шундан сўнг Мовароуннахрни Чиғатой улуси деб атай бошладилар.
1224 йилдан ўн саккиз йил давомида Чиғатой бу худуд хукмдори бўлган. Мўгулларнинг босқинчилик юришларида у Чингизхон билан бирга бўлиб, Хитойга юришда, Мовароуннахрни истило этишда ғоят шафқатсизлик кўрсатган. Ака-укалари Жўжи ва Ўгадойлар билан биргаликда Ўтрорни олишда, Урганчни қамал қилишда қатнашган. 1221 йилнинг 25 ноябрида Жалолиддин Мангуберди билан Синд дарёси бўйида юз берган аёвсиз жангда иштирок этган. Синд дарёсидан от солиб ўтиб кетган Хоразмшоҳ Жалолиддинни таъқиб этиш, тутиб келишга юборилган.
Чиғатойнинг қишки ва ёзги ўрдаси бўлиб, ҳар иккиси ҳам Или водийсида (ҳозирги Хитойнинг ўулжа шаҳрига яқин, Или вилояти) эди.
Мирзо Улуғбек шундай ёзади:
“Айтадиларки, Чиғатойхон айшу ишрат ва овни жуда севган. Кўпинча вақтини ўша ишларга сарф этган…”
(МирзоУлуғбек. “Тўрт улус тарихи”. Т, 1994. 298-бет.)
Чингизхон вафотидан (1227 йил) сўнг бирорта марта ҳам жангларда қатнашмаган, Мовароуннаҳрга ҳам келмаган, улусни
идора қилишни аввал Маҳмуд Яловочга, кейин унинг ўғли Масъудбекка (1238-1289 й.лар) топшириш билан кифояланган.
Шу ўринда ҳақли савол туғилади: хўш, Чиғатой вафотидан буён етти юз эллик йилдан зиёд вақт ўтибдики, унинг номи нима учун ҳали-ҳануз Ўзбекистон топонимикасида мавжуд? Нима учун жойлар унинг номи билан аталган, унинг номидаги маҳаллаларда яшаймиз?
Энг ачинарли жиҳати, масалага нохолис ёндашув туфайли жаҳонда нафақат юртимиздаги жойлар, балки юртнинг ўзи, тили, адабиётини ҳам Чиғатой номи билан атайдиган бўлиб қолишган!Ҳатто бутун бошли миллатни ҳам ўзбек эмас, “чиғатой” дейиш одат тусини олган.
Илгари тилимизнинг тарихи ва қонуниятлари, номланиши, адабиётимизнинг даврлаштирилиши билан, асосан, В. Радлов, В. Бартольд, Н. Поппе, А. Самойлович, Ф. Кўпрулизода, А. Кримский, М. Массон сингари хорижий олимлар шуғулланганини инобатга олсак, “Чиғатой тили”, “Чиғатой эли”, “Чиғатой адабиёти” каби терминларнинг пайдо бўлиши ва томир ёйишида, бундай қарашларнинг дунё илм-фанида тарқалишида “четдан келиб бизнинг тилимизга турли номлар беришни яхши кўрадиган туркологлар”нинг (П. Қодиров ибораси) хизматлари катта бўлгани англашилади.
ЧИҒАТОЙ қабристониннг умумий кўриниши олдинда Сухайлий бобо
“Амир Темур 1370 йили Марказий Осиёда давлат тепасига келгандан кейин Чиғатой авлодлари бу ҳудуддан қувилган, Мовароуннахр яна кадимий номи билан Турон ва Туркистон деб атала бошлаган эди. Чиғатой исми энди фақат туркийлашган бир мўғул уруғининг оти ёки “Чиғатойтепа”, “Чиғатой қабристони” каби жой номлари сифатида сақланиб қолган эди
Шундан сўнг бизлар икки соатли зиёратдан сўнг “МИНОР” жомъе масжиди тамон юриш қилдик.
Давоми бор
Абдуқодир Нурмухаммад ўғли Саттаров
— руҳшунос олим
МАҚОЛАНИ ДЎСТЛАР БИЛАН БАҲАМЛАШИНГ
Сенларга фақат бир бирингни шахсиятингни ерга ўрувчи, тортушув бўлса бас! Хозирги Ўзбекистон ерида бундан 3 менг йил олдин ҳам тўрк ота-боболаримиз яшаган, бунга мисол Тўмарис малика бошқарган турк давлати. Ислом динига 1000 йилдан ортиқроқ вақт давомида аждодлаимиз мўқаддас дин сифатида ишониб келади. Ислом дини ўзлигмизга айланиб бўлган. Ким буни тан олмаса ота-боболари эътиқодига қарши борса у телбадир.
To’maris-Forsiy malika bo’lgan. Siyavush ham forsiy bo’lgan.
Turkiylar birinchi bor O’rta Osiyoni 558 yilda Turkiy hoqon Istemi boshchiligada bosib olishadi va forsiy heftalitlarni quvib chiqaradi. Bu tarixga birinchi Turkiy-Forsiy urushi bo’lib kirgan.
Islom dini esa qilich bilan 8 asrda qabul qildirilgan.
Kalonga,
Sening ota-bobong ham chig’atoy bo’lgan.Barcha o’zbeklarning ota-bobolari chig’atoy bo’lgan. O’zbekiston hududida asosan eronilar yashagan chig’atoylardan avval. Arablar seni ota-bobongni o’ldirib seni o’z manfaatlari yo’lida ishlatadi. Jihod qildiradi, Haj qildiradi, machit qurdirtiradi va hakoza. Sening avlodlaring ham arablarga xizmat qilib o’tadi yoki jihod qilib erta o’lib ketadilar.
Mogullardan oldin Horazmshohlar davri bugan.. mayli chuqurlashmaylik, ohirgi 2000 yilda somoniylar sulolasidan boshqa Urta Osiyoda hukmronlik qilgan eron-tojik sulolasini sanab berchi? Arablar ham hamma singari kelip ketgan davri davron surishganida.. ozloblenniy javob yozishingga qaraganda saviyang ham yahshigina pastligi bilinib turipti..
Turkilarning O’rta Osiyoga kirib kelishi ikki bosqichda bo’lgan. 6 asrda Turkiy hoqonlik bilan va 12 asrda Mo’gillar bilan. Turkilar va Forsiylar o’rtasidagi 1-urush 6 asrda bo’lib o’tadi. Buning natijasida O’rta osiyo turkiylar qo’liga o’tadi. Turkiylarning asosiy qismi mo’gillar bilan birga 12 asrda O’rta Osiyoga kirib kelishadi.
Biz o’zbeklar asli Chigatoilarmizda. Tilimiz ham Chigatoi tilidan kelib chiqqan. O’zbek nomi esa O’zbekhon nomidan kelib chiqqan keyinchalik.
O’zbek halqini arablashtirish hech qachon ish bermagan.
Abduqodir degan nomiz bilan arab bo’la olmaysiz. Arab bo’lmoqchi bo’lsangiz arab tilini o’rganib Arabistonga borib yashang.
Sani dadang ota-bobong chigatoy busa mogulistonga kuchib borip yasha ushalarni tilini urganib. Bizni tilimiz mogullardan oldin ham bugan, agar bitta piska kuz bosvolip ugliga qoldirgan busa butun boshli bir millat chigatoy bop qomidi. Sani logikang buyicha hitoyliklar asli юанлар bulishi kerakmi?